Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
47; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 223— 224. ⁵³ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, у: Вукова грађа, с. 26.
302. ²¹ Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 243; уп. и Филиповић, М. С., исто, с. 410. ²² Караџић, В. С.
456; Милосавлевић, С. М., исто, с. 299. ¹⁵² Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 171. ¹⁵³ Остојић, Т.
50. ³⁶ Тешић, М., исто, с. 280; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 273. ³⁷ Мијатовић, С. М.
, исто, с. 199. ⁹ Радовановић, Б., исто, с. 99; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, Српско митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 225. ¹⁰ Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987, с.
, Семиологија ритуала, Просвета, Београд 1985, с. 125—133. ²⁴ Кулишић, Ш., П. Ж., Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 251—252. ²⁵ Тројановић, С., исто, с. 60. ²⁶ Зечевих, С.
Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970. Кулишић, Ш., Из старе српске религије, СКЗ, Београд 1970. Кус-Николајев, Н.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као Качић он у стихове »у вкусу народњем« слаже историјске догађаје; од Омира му је остао митолошки речник. Иначе, спев је пун усиљених и мутних алегорија, опширних парафраза, бизарних идеја, нејасности и тамнине,
Извесно је да је Његошу од Милутиновића остало: мешавина народне поезије и митологије, митолошки речник, местимично коване речи, чести архаизми, а негде се осећају и мање реминисценције.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
вежество — знање вексел — меница, новчана упутница велеречије — претеривање, преувеличавање Велерофонт — грчки митолошки јунак, који је уз помоћ коња Пегаза савладао чудовиште Химеру великолепан — прекрасан, величанствен венетски —
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
схвата као украсне мотиве, који служе „да се живот улепша“, па су нам онда, закључује се, „потпуно јасни и чисто митолошки мотиви из области вилинског царства“.
На основу Касирерових анализа и најновијих истраживања Бориса Успенског и Јурија Лотмана72 знамо да је то типичан митолошки простор, који је у односу на наш дисконтинуиран, мален, затворен, хијерархијски организован, мада при томе може да
И што је битније: може се пронаћи и кључ, језички и митолошки, помоћу кога се те „херметичне“ творевине могу откључати, па се лепо може излучити коначан број поступака, известан
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. СЕЗ, 16, 1910, 273 (Лужница и Нишава); 58, 1948, 351 (Гружа); Кулишић—Петрових—Пантелић, Српски митолошки речник, Београд, 1970, и, нарочито, РСА, ѕ. в. боб.
Станојевића). — Више података о б. има код Кулишића (Српски митолошки речник, 1970), а још више их има у разним етнографским публикацијама (в. нпр.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који, дакле, од уметника захтева фантазију независну од митологије.