Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Затим после млогог разговора метну Митра Калабу за кнеза. Дође Асан-ага из Сребрнице и кад види да није кнез погинуо и да ће се његово коварство открити, а он
марта, ваљда је по римском. Ја узмем ово писмо, зовнем мог стрица Јакова, Митра Миличанца, трговца, Коју из Свилеуве, и јоште њи̓ двојицу, прочитам им оно писмо, закунем и̓ да ником не кажу, да нама
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— У току времена опадала је и та велика задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ ОСЛОБОЂЕЊЕ Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља. Прегледали су му доктори жену, па су казали најгоре од свега: да је операција једини
Онда је, после тога, отпратила Митра у варош да се растрчи и да се постара за двојицу сигурних потписника, те како би са њима подигли зајам, таман толико
Велике су и превелике ове муке за Митра биле, те га толико умориле да скоро као заспа. Али је то тежак и неиздржљив сан био, јер једва је из њега главу изнео.
И опет је доктор нежно Митра под руку узео, па га у операциону салу увео и ту га је до самога стола привео. А Митар је бесвесно пришао овом столу,
Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу, јеси ли ти зрео човек? Зар не знаш, вели, шта је то велика варош?
“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика. Пати он од сипње, те се жали на рђаво време.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш. Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво. Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло.
А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...
Окрете главу навише и погледа Митра... Све му је сад јасно... — Дигни ме — вели му загушеним гласом. Подигоше га. Стаде на ноге...
Ћипико, Иво - Приповетке
Отац у писму свјетује их и опомиње да се чувају скитача Митра из Скадра, јер су га сигурно послала Османова браћа да освете братову крв.
крмадају га, но некако им се не прима залогајем у устима; звијерају уоколо, а поглед им и нехотице пада на скитача Митра, који наоко нехајно их посматра, али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто
—Ради како знаш, — одговори млађи. Али часком смисли се: — Знаш што? Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка. —Тражиће разлога, — замишљен одговара старији.
Они, у нади да ће их жандари ослободити скитача Митра, поновише исту ствар по други пут, а вођа, задовољан исказом, уозбиљивши се, нареди им у име закона да пођу с њим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пошто ти то не носиш, онда твоје службено одело и ону твоју поповску капицу, како је ти зовеш... митра... чита. — Јест, јест! — одобравају остали. — Море, идите с милим богом, људи, шта се ово ради са мном!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо, краљ будимски свога жени сина, брата Митра зове у сватове, Митар иште коња н оружје, а и наше турско одијело, и он иште седло оковано: хоћу л' дати, моја душо
је за грло бијело: како ју је лако уватио, обје очи надвор искочише; ал’ прискочи Јакшићу Богдане, те он Митра за руку увати: „Што ћеш, Митре? да од бога нађеш!