Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А отац је настављао да говори о писмима и будућности. Могли сте да га поставите пред митраљез, он не би прекинуо. Будите убеђени у то, Меланија! Зар жена у њеним годинама сме да поверује у тако нешто.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.
— Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве. Јак је, млад, мого би топ вући, а камоли неће митраљез. Биће вам од велике користи, да знаш.
— И наоружан ћеш бити, јабуко моја, носићеш митраљез ко Краљевић Марко. Василије омјери пажљиво тројицу пролетера (нема шта, прилично обучени, утегнути, ту је и оружје,
Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе пушке а убрзо затарака и митраљез. — Оно су они наши несрећници прену се водник из чијег су вода били бјегунци.
— Оно су они наши несрећници прену се водник из чијег су вода били бјегунци. — Богами сам и ја одмах познао Гојков митраљез — чисто се обрадова тршави дјечак.
како само може бити бездушно оптерећено неко партизанско куварско кљусе: на леђима голем ранац, поврх њега упопријечен митраљез „шарац“, умотан у реденике, а с десне стране крвнички набијен платнени торбак. — Крајишник! — зловољно промрси чича.
— Ем је неошишан, ем је натоварен, па да. — Овај, друже, зар ви у чети немате неко коњче за тај митраљез? — гргутну чича сјахујући. — Хех, коњ! А шта ћу ја онда радити? — незадовољно одбрунда митраљезац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез... — А шта ћемо са оним „цвећкама“... зараженим? — пита кроз смех један са риђим брковима. — „Маркираним“?
— Е, бато, ту бих поред митраљеза поставио оне ћораве у једно око, али са здравим ногама, па нека они спасавају митраљез. А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта.
А ако сви изгину и остане митраљез... опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брковима — седите један до
Одједном грмну сложан плотун и лака прашина се диже дуж целога строја. Од некоје стране учесташе појединачни пуцњи, митраљез поче да пара...
Пушке припуцаше. Један застаде, други паде ничице и више се не крену. Али остали су одмицали. Однекуда, зачу се митраљез и стрељачки строј се пови, неки падоше, други одмичући нагло нагрнуше надесно и прилегоше.
Појединачни пуцњи су све чешћи. С напрегнутом пажњом осматрамо где ли је тај митраљез, а незајажљиви бес нас обузима да му ни парчета не остане, ако га само неко угледа. Тренуци су очајно дуги.
Али не одступају. Побауљке или у скоковима притрчавају некоме камену, грумену земље или дрвету, одакле пуцају. А митраљез као да је побеснео...
А митраљез као да је побеснео... Телефониста дотрча и јави како командант батаљона извештава да се непријатељски митраљез налази у шуми, испод великог храста. — Осматрајте брже, сви осматрајте!
Ко зна... да ли су живи. Командир је скратио одстојање и шрапнели као букети окитише храстове гране. Митраљез умуче... Можда се само притајио док не промени место. Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу.
Стрељачки строј за моменат застаде пред изненадном паљбом, али се војници прибраше и почеше сви гађати. Припуца и митраљез. Ројеви челика су пиштали око главе онога несрећника који је бесомучно бежао.
А тада, као да нам пркоси, непријатељски митраљез осу паљбу на отворену батерију. Разнели би га... Али у митраљескоме заклону били су и наши рањени војници.
Над селом кружи аероплан. Пешаци хитро углављују митраљез између прошћа и од заглушне хуке митраљеза дрхти ваздух. На раскрсници застадосмо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био гроф Драшковић. Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није могао, од капетана, даље.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Одвали ми руке ова кокинка! МАНОЈЛО: А шта би тек да носиш митраљез Шварцлозе? Овде су куће, а треба да су купусишта и пашњаци...
Краков, Станислав - КРИЛА
Поноћ је давно прошла. Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци.
— Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза. Нишанџија је скинуо покривач са цеви, и митраљез је завриштао. Зрна се сретала и поздрављала песмом у зраку. Душко се смешио. То је све било лепо...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али, лево, у правцу Кајмакчаланског потока митраљез нечији је вриштао. Тамо је кркљало. Куршуми су звиждали. Један четник паде. И други. Чују се повици: „Стој! Стој!
Подигао сам главу. Војници се расули по равници, полегали и пуцају. Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука.
Неки налетеше на сноп митраљеских зрна и скотурише се по земљи. Привлачим један камен уз главу. „Пуцајте на митраљез!“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу.
Сасвим изненада проломи се брза пушчана паљба. Митраљез као да завришта. Друга чета је прелазила. На реку се сручише разорне гранате хаубичких и пољских топова.
Нико од нас не сме главу да промоли. Повремено запрашти митраљез. Покушавали су гранатама да нас ишчепркају. Али ми се све више привлачимо њиховим рововима, да бисмо ушли у онај мртав
Све, све... Али битку решава срце овога репоње, који се прилепио за црну земљу, да га ни митраљез не може ишчачкати. Пуцњи од стране реке све су ближе. Наши су сигурно прешли.
Пред трећом четом угледах Бугаре. Цикнуле су пушке, бомбе, а наш митраљез поче да соли. Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа.
Како смо се сада сви окренули према реци, нисмо ни приметили да су Бугари довукли један митраљез иза наших леђа, на оно ребрасто брдо. Ми сабисмо главе иза заклона. Наш пук пристиже, и налете на митраљески сноп.
Гађала је и наша. Од њих смо претрпели велики страх. Једва су увидели где је тачно наша линија. Али онај бугарски митраљез није нам дао ока отворити. Ако останемо у овом положају, изгинућемо сви. То исто увиђа и поднаредник.
Марамицама дајемо артиљерцима знак. Ах, да ми је онда пао шака тај наш командир батерије... Туче нас и пушка, и митраљез, и бомба, и артиљерија наша и њихова. Е, не могадох више. — Напред! — довикнуо сам војницима и скочим.
Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар... Ја сам командир митраљез... Ја жандаришем Бугаре... Нека иде... и... он, и његов... управник... у...
— Случај?... Приликом одступања, тамо још код Смедерева, кренемо ми на јуриш. Дочека нас немачки митраљез. Војници су падали као снопље. Кад дође ред на мене, он прекиде. Онда један скок, и настави даље. Обазрем се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Какво узјахивање! — Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас. Онда потрчах. Митраљез са брега поче да клокоће. Ми прилегосмо у јарак покрај пута. Док нешто тресну. Паде Петар са затварачем. Ми се дигосмо.
Са висине као да се сручи олујина, али сада је гађао негде лево. Сигурно траже батерију. Нама је лакше. А напред митраљез као да пара, и чује се кркљање пушака.
Телефони се повезали и чује се страховита ларма. — Ало шеста, шеста... Господине капетане, митраљез нас туче... Прва брдска повећај за двадесет пет!... Ало, ало!... По три разорном гранатом... Друга пољска, поправник...
Наједном заклокота митраљез позади нас. — Одакле ово сад? — повика командант и хитро се окрете у седлу, предосећајући неко зло.
— повика командант и хитро се окрете у седлу, предосећајући неко зло. — Сигурно се пешацима покварио „митраљез“, па га сад оправљају и пробају — одговори један ордонанс.
Придружисмо им се и тако налетесмо на топове. Из непосредне близине цикће бугарски митраљез и одјекује пушчана паљба. Неки коњи попадаше.
Рањени коњи се пропињу, други падају. — Вади затвараче! Маса нагрну ка гребену. Непријатељски митраљез је тукао у гомилу. Војници су падали. Излетео сам без душе... Окренуо сам се.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
По звуку погађа да ли пуца пушка, ручни аутомат, пушкомитраљез, тешки митраљез, бацач мина или топ. Вјешто, као прави војник, он је првих дана устанка раставио и подмазао Николин карабин.
— А „Црног Лазу“? — пита га Стриц. „Црним Лазом“дјечаци су назвали партизански тешки митраљез „шварц-лозе“. Мачак неће ни пред њим да се покори.
Истог трена, на првим брежуљцима с друге стране Леденице запрашташе пушке, а за њима се огласи митраљез: ду-ду-ду! — Гле, зар је непријатељ већ дотле продро! — препаде се Мачак и скочи на ноге.