Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А ти ништа, купиш ли, купиш? — Ма врага купим. Ваљало ми је најприје ликвидирати онога митраљесца. А кад сам упао код њега у заклон, кадли тамо — све засуто љупинама од ораха.
— Јесмо ли те нешто увриједили, а? Ко то у читавом овоме крају може казати лошу ријеч за чувеног митраљесца Стевана Батића. — То ти боље знаш. — Ех, ја.
— окреће се предсједник баби. — Како Стево каже — кратко изусти жена у црном. Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца. Избријао се ратник, закопчао, на грудима сребри се Споменица, сијају три жута Ордена за храброст.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
логора Тепсије, заспао је и управо је сањао како се налази на некој гозби, кад га стегну за раме гвоздена ручерда митраљесца Николетине. — Да ниси писнуо! — Добро, добро. Додај ми само ону прасећу главу!