Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Колико мислиш да му даш? — Даћу му четрнаест дуката до Митровадне. Станоје му плаћа, чини ми се, десет. — Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати.
Станоје му плаћа, чини ми се, десет. — Тако ће бити. — А за четрнаест ће јамачно пристати. Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су.
Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. — Двапут може. Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша.
— Боље раније. — Најпосле како рекнете — рече Среја. — А шта би ти тражио од мене до Митровадне? — Петнаест дуката — газда-Милуне. — Е много је петнаест. Станоје ти плаћа десет.