Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су све, све позивнице за
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.
Од познатијих песника на њега су се угледали: Милорад Ј. Митровић, Милета Јакшић, Алекса Шантић и Јован Дучић, и, донекле, и Даница Марковић. Данас, тога утицаја нема више.
МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ Рођен 20. фебруара 1867. у Београду, где је свршио основну школу, гимназију и правни факултет Велике школе. 1891.
Као секретар Апелације умро је 14. маја 1907. године. Готово вршњак и друг Војислава Илића, Митровић је пропевао под његовим утицајем. Од 1890. до 1907.
није створио своју нову песничку физиономију и док се Милан Ракић није јавио једном сасвим новом поезијом, Милорад Митровић је важио као један од најбољих млађих песника српских.
Милорад Митровић је уопште имао склоности за еп, од њега је остао недовршен класички еп Пенелопа, и умро је пре но што је остварио
Оно што се могло дати у уском оквиру и преживелом маниру балада и романса, Митровић је дао. Неколико његових балада и романса, рађених врло пажљиво и лепо стихованих, иду у најбоље послове те врсте у
балада и романса, рађених врло пажљиво и лепо стихованих, иду у најбоље послове те врсте у српској књижевности. Митровић је, као готово сви људи његова нараштаја, врло живо учествовао у политичком животу.
и сатиричким песмама има снаге, оштрине, замаха, и оне су у своје доба биле много читане и јако утицале на духове. Митровић је умро млад, управо онда кад је тек имао да ради.
Божидар Кнежевић и Јанко Веселиновић, 1906. Стеван Сремац, 1907. Павле Марковић Адамов и Милорад Митровић, 1908. Милован Ђ. Глишић, Симо Матавуљ и Радоје Домановић, 1910. Лаза Костић.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
1909, стр. 214. 21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач Риста Митровић, родом из Херцеговине. Објављена у збирци А.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Приђох му и упитах га учтиво: — Смем ли знати за ваше име? — Перса Митровић, одговори он и погледа ме зачуђено. Но ако смем запитати: шта бисте ви хтели ? — Хм... знате...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца: „Била једном ружа једна...“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад... све букти у бл'јеску...
Мој се поглед диже горе, небу, више, И под небом гледам на дах плави један, И умирем тако, тихо, тихо, тише... М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
– И мислите ли ви да ће се он на томе зауставити – придружује се Радоју Милорад Митровић – познајем ја њега добро; тај ће се пребацивати из генерације у генерацију и догод буде могао подваљивати и нама и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су непрекидне борбе с Турцима (1683).
Зато је једно време — кад се његов брат Илија Митровић одметнуо од млетачких власти и почео на своју руку да ратује против Турака — био интерниран у Млецима.
У Латинској краљу латинскоме, тј. дужду млетачкоме. 62 Јанко од Котара је историјски Јанко Митровић. Рођен је око 1614. у Котарима (у селу Жегару).
Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. Да гледамо робље неробљено, тј. наше породице. Лепо Стојан оправио мајку, тј. лепо је сахранио.