Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„А нашто ти то?” — рече му митрополит. — „Како нашто? Да се протежем у кревету кад ми попови јутрењу чате, да оданде м и р в с ј е м вичем, и да
волим бити у Семартону или у Војтегу сирамах свештеник с просвештеним умом и чистом совестију, неголи у Београду митрополит с мрачним невјежества умом и немирном совјестију.
Покојни Гаврил, молдовски митрополит, гледајући своје робове Цигане гди скачу и певају као да не | знаду што ће од радости чинити, често би рекао: „Та бог
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и шкодљив. Митрополит Стратимировић, кажу, да је први добре школе за Србе у Карловцима уредио.
” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије. Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња, те ти у град везиру, и каже му како кнезови хоће да узму од њега хатишериф, и да њему
̓ — Ми му благодаримо и одемо весели, што смо опет нашег Хаџи-Муста-пашу повратили у његову стару доброту, кога митрополит Методије беше потурчио.
Ми се поплашимо од тога да не буде истина сад, кад ми већ Шабац топом бијемо. Као генерал-команда, тако нам је и митрополит Стратимировић писао, и свима, а особито мени самом саветује и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо
— Митрополит Стратимировић пошље нам као чадор цркву војену, и пошље сав окрут, као: антимис, путир и проче све за божествену литург
и он је један од росијски̓ магната, те ти ја и Теодор Филиповић (који се код нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да (га) не би почем Австријанци поискали као
Црњански, Милош - Сеобе 2
темишварски, Срби, куповали су пустаре, дотеривали стоку из Славоније, па чак и из Сервије и пунили, дукатима, кесе. Митрополит је спречавао селидбе у Росију и проклињао официре, али је армија била полудела, и официри су викали, заједно са својим
Ненадович је, тог лета, долазио, лично, да уразуми те трговце, да официре, који се селе, не помажу. Митрополит је говорио да они, који одлазе у Росију, греше. Да су те селидбе велике несреће.
Оваква прилика, као Божич, и његове даме, указује се ретко. „Та путоваћете као митрополит, кад метне на главу паракамилавку!
Нису то одобравали, ни Муцули, ни Маленице, ни Апостоли, ни Бранковичи, ни Трандафили, ни Кречаревичи, а ни митрополит. Било је у Темишвару, оваквих, рано зрелих, упаљеница, али су се, овако, као ова млада девојка, понашале само оне,
Павле онда рече да то не треба да чуди господина секретара. Он зна да је митрополит затворио владику чрногорскога, у манастир Крушедол чији је ктитор (Исакович рече: Инхабер) његова, Исаковичева,
Копша је тврдио да је митрополит Ненадович тражио да се тај човек арестира. Као пробисвет и блудник. Али је било тачно и то, да је Вани био зашао у
Народ зато верује Василију! Кајзерлинг на то дрекну, љутито, да том човеку, обешењаку, није доста, што се потписује Митрополит Черногорски, Скендеријски, и Приморски, него се потписује и Егзарх сербскаго Трона. Василије је полтрон!
Праште пиштољи. Стигле су похвале за јурише на прошлогодишњим маневрима, па су се попели Пешти на главу. А ни митрополит није изостао. Прошао је и митрополит Павао. И он је са Будимцима играо и певао. И преосвећени је мјасо јео.
А ни митрополит није изостао. Прошао је и митрополит Павао. И он је са Будимцима играо и певао. И преосвећени је мјасо јео.
Треба у Аустрији радити на ползу сербског народа – каже митрополит – а цео наш живот дат нам је само за рад на општу ползу сербског народа.
Дворска канцеларија почела је да пребацује, Србе, и Кајзерлингу. Позват је у помоћ, у Беч, тих дана, и митрополит Павао. Што је било најлуђе, Павле је био, својим причама, о Грацу, о сународницима, у тамници на брегу, узбудио и неке
Ућутао је и митрополит Аксентије Паликућа. Нису могли да спрече, ни реформу инфантерије, у којој је Аустрија почела, Сербима, да сече косу,
Теодосије - ЖИТИЈА
А митрополит, чувши ово, сматраше то за чудо, Богу одаде хвалу, и чешће призивајући светога љубављу се његовом наслађиваше.
И када су дошли благонарочити дани светога празника и митрополит хоћаше служити свету службу, и с њим Николај епископ јериски, и Михаило епископ Касандрије, и Димитрије епископ
И он му указа поштовање великом љубављу и угошћењем и даровањем. Цар и митрополит много изговорише светоме да благочастиви краљ Радослав у љубави и у миру са њима пребива, и тако га отпустише да пође
љубави одмараше, а султан заповеди да се удовољи свима потребним стварима из његова дома, докле год остане, тако да се митрополит дивио великој почасти од султана, коју указиваше светоме што се никада не догоди да је коме од хришћана учинио.
У то време престави се неки свети митрополит, који је ценом сребра измолио од њих да га сахране у гробу светога Саве. А они, хотећи сакрити чуда, са радошћу
Црњански, Милош - Сеобе 1
праћен гомилом радозналих кроз прекопане винограде и трновито жбуње, до куће у којој се беше сместио, то лето, митрополит.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1751. године митрополит Павле Ненадовић је најзад измолио право да у Осеку или у Карловцима дигне српску штампарију, али када му је постављен
Српска црква је била растрзана унутрашњим борбама; навале католицизма биле су све веће; митрополит, осумњичен у Бечу као руски човек, није смео да се много залаже за руску школу и руског учитеља; необразовани и
Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је просветну политику свога претходника и тражио нове учитеље из Русије. 1733.
Са тим приличним бројем релативно спремних наставника митрополит Вићентије Јовановић отпочео је нов просветни рад. Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска,
1749. он је архимандрит цетињски, 1750. завладичен је у Београду. Исте године митрополит Сава Петровић пренесе грађанску власт у Црној Гори на њега.
Умро је у Ковиљу 11. децембра 1801. године. Митрополит Стратимировић објавио је народу његову смрт: »Церков свјатаја наша изгуби в њем ученаго и заслуженаго свјашченика,
је међу својим члановима имало Јана Колара и знатан број младих школованих Срба, али су га угушили са једне стране митрополит Стратимировић, а с друге стране мађарска државна власт. У Србији је исто тако било неколико покушаја.
Калуђери га не воле због његовог образовања, митрополит му забрањује да пише стихове, и он споро напредује у црквеним чиновима. Тек 1812.
Пошто му је одузета управа над манастиром, он се око 1822. нашао у тешким приликама. Гони га митрополит, који не може да му опрости што хвали Доситеја Обрадовића и што је пријатељ Вука Караџића; манастирска братија, од
51 У један мах намеравао је да преведе све Хорацијеве песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи једног »јазичника«.
Оно што је некад за угарске Србе био митрополит Стеван Стратимировић и патријарх Рајачић постаје у новоме добу млади адвокат и новинар Светозар Милетић.
у азбуци карактеристичних словенских слова и уношење слова из латинице, као што је ј, злосрећна јота, коју је митрополит Стратимировић 1831. прогласио за »срп Нечастивога«.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве?
Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит? — урлао је из баса потпоручник Александар, прилазећи све ближе грешном Вучку.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
По служби, пре него седну ручати, ови разговор учини митрополит мојему старцу: „Ето ти, оче игумне, ја испуни[х] твоју вољу: хиротониса[х] твога малога [Х]оповца на дијаконсгво.
Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима! Како би мене читање из [Х]опова отерало?
” Пробудивши се од сна, толковао сам мој сан по мојем желанију. У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се
исти Турци више су га почитовали и љубили него све калуђере на свету; и зато тешко би оному било ко би у њега дирнуо. Митрополит смирнејски Неофит, иначе благи честни и добродетељни муж, но по нешчастију православан даже до сујеверја, равно 15
По протеченију 15 година, видећи речени митрополит Неофит да слава доброд[е]|тељи Јеротејове, не токмо у Смирни него и по свој Азији, Грецији и архипелагу расти, дође у
Ови, за изиграти своју комедију, сутрадан равно у дванаести час, кад знаду да је митрополит од сви[х] прочи[х] 23 часа најљући на свакога за кога не мари да му у то време дође и, што је најгоре, реку ми да га
Удари дванаест сати; чујем гди заповеди митрополит „Јело на астал!” — и изиђе у салу. А кад и мене ту опази, чисто се упропасти и ужасне. „Ко је оно опет сад овде?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А? Да се закалуђерите наприлику?.. — Тако и ја мислим, само не знам да ли би ме хтео примити митрополит. Знате ли ви да мене држе за некога револуцијонара? — О, знам, знам; ви сте амо дошли управо из апсане.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на господскија праздники, Беч, Каулици 1790, д3 друга страна —д5 друга страна, у чијем једном примерку ју је још митрополит Стефан Стратимировић означио као Рајићеву (в. Дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 114—5).
у том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 1905, 80).
„Викентиј, муж преизбрани, вожд от Бога мње послани, митрополит славни.“ Преславна Сербије, како прослављајет, он тја величајет отвјешчај на сије? „Ученије утверждаја.
децембра 1821: „Младеж је српска моја дијецеза. Ову ми не оте ни СС. [тј. митрополит Стефан Стратимировић] ни каква сила кромје смрти!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На њему виси слика једног грчког архипастира. То је, како ми рече митрополит, патријарх Глигорије В, кога је, пре сто две године, баш на сами Ускрс, турска руља обесила, у његову свечаном орнату,
Таман сам био оставио патријаршију, а пред њеном главном капијом - тако ми причаше митрополит - указа се једна чудна чета.
Радовању не беше краја, многи су плакали од узбуђења. Само митрополит драчки био је нешто покуњен; њему је, док је својим телом заштићивао патријарха, руља поцепала мантију, а непознати
„Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од
„Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда,
„Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена.
Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили. Када се са својом пратњом удаљио, питаше се заостали како треба разумети његове речи
проведе свој век као каснар архиепископског властелинства, баш у доба када је Стефан Стратимировић био карловачки митрополит.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И можете мислити како се у свакој породици незгодно сретају жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде
Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит. — Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча.
И поред ових примамљивих речи за лекарску професију, мајка је у ствари више нагињала да будем митрополит. — Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, — говорила је она.
— Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран! — рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење. — Па ако! — теши се мајка.
Па онда, сањао сам као даље, како сам ја митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак
се ја и дан-данас у цркви, кад слушам проповед о хришћанском милосрђу, осврнем на све стране, зазирући да ме не звизне митрополит патарицом или ђакон кадионицом.