Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дјеца, колонистичка, полупаше му оне ђавоље кугле, у башти. Дјеца ко дјеца! Срећа им се усмрдјела!« И куршум у Митру путовао је исто толико дуго.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа. МАНОЈЛО: Бога ми, није нешто мало, него доста.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру: — Деда-Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде да вас двори!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо! Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето, све ово и овако падало је Митру на ум за време док је тамо иза оних дуплих врата тешка операција трајала, а која му је ове мисли и изазвала.
„Свршено?“ — обратио се он доктору. А тада наједанпут учини се Митру као да су и он и доктор и ходник са дуплим вратима и цела болница као у неком огромноме лифту, и да се тај огромни
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сам Прохор ужурбано се и нервозно мувао лево-десно кроз светину и давао, с времена на време, упутства двојици копача: Митру Питићу, манастирском меропху (кога је изабрао зато што се за овог говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки,
Кракат и виши за главу од мене, иако се пробијао кроз гомилу. Уграбио сам прилику, кад је застао да Митру објасни нешто, пришао му и рекао како је оно са глоговим трњем незгодно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајане, док ми, брате, скупа пребивасмо и мајка нам двори управљаше, тад се наши
“ То Богдану врло мучно било, пак је Митру тихо бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајне, ходи, брате, да кушамо љубе, да видимо: ил' је с моје љубе, ил' је моје,