Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и јасно је да мајка добија атрибуте који упућују на неко нама засад непознато божанство.
Лична имена су, можда, једине речи у модерним језицима које су сачувале нешто од прастаре митске семиозе. Зато се и сме говорити о преласку из једне у другу хипостазу.
Али нас сви ови моменти опет враћају на оне симболичке и митске слике у природнојезичкоме супстрату које Попа извлачи на површину данашњега језичкога стања и излаже их духовној
међусобно пореде и прожимају најновија и нека врло древна значења; најновије и неке врло древне слике, симболичке и митске; најновија и нека врло древна човекова искуства.
Зато се у овој поезији стално смењују, с једне стране, синтагме и реченице у којима се, на пример, митске звезде међусобно гледају „кришом да небо не види“ и, с друге стране, најобичнији, разговорни обрти које свакодневно на
тежња постоји и на сликовној равни: активирају се у мртвим, општејезичким тропима запамћене давне и прадавне, често митске слике, као у Попиној поезији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
За сенку човекову, као што је познато, везане су многе представе и веровања што сежу у митске наслаге добро очуване у тако моћноме колективном памћењу као што је култура.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у једној приповетки Сигфридовог типа у доњем свету налази се ј. и на њему гнездо митске тице (СЕ3, 41, № 10, 337). ЈАБУКА ‹Апфел (піруѕ малуѕ). Јабука (Софрић, 108; Шулек)›. Ј.
У митске биљке долази и толико спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо. Ко хоће да га нађе, треб
, 289). То су, наравно, чисто митске биљке, измишљене, каквих има у Додатку, ИИ, али не и у Речнику. У народној песми помињу се и митске (нестварне) горе:
У народној песми помињу се и митске (нестварне) горе: »Трн су горе упоредо расле: Једна гора од били-биљура, А друга је од мави-пируза, А трећа је од