Краков, Станислав - КРИЛА
Три шкотска официра улетела су са виком у ложу. Од руковања му је поцрвенела рука и утрнуло раме. Митфорд је бацао цвеће на бину, а мала певачица слала је пољупце.
Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави. — И њега, и њега, — викао је Митфорд. Мала није оклевала. На степеницама се дебела Марија погађала са капетаном из месне команде.
— Биби... Жена је отворила очи. Видела је погрешку и насмејала се. — Ах, мислила сам да је Митфорд... Ипак је пружила руке, и привукла мушког. Тело јој је било размекшано и топло. Као и у баронице Ивон.
Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно. Само се Душко љутио, шкрипао зубима, но није говорио ништа.
Одилазили су у ”Одеон”. После свршеног програма Митфорд је одвозио Душка својим аутом у његов стан. Био је у маломе хотелу иза Отоманске банке.
Био је у маломе хотелу иза Отоманске банке. Тада је Митфорд одводио Ивету са собом. Сваког другог вечера је Митфорд ноћивао у логору Тумулусу, и остављао Душка и Ивету у њеноме
Био је у маломе хотелу иза Отоманске банке. Тада је Митфорд одводио Ивету са собом. Сваког другог вечера је Митфорд ноћивао у логору Тумулусу, и остављао Душка и Ивету у њеноме стану. Душко је био задовољан, само је новац нестајао.