Краков, Станислав - КРИЛА
XВИ — Но, шта, не треба се толико жалостити... Гарон, још два... аИл рігхт... све су те животиње исте... — Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату...
пријатељу, ето узмите Ивету, моју малу... сада ће певати... да, моју малу жену... узмите је за вечерас... — Митфорде, пијани сте... — Не, не, узећете је...