Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И
Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује. 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН Чести паши муштулуци греду: „Ево воде чобана Михата!
А имаш ли зелену ливаду што је косиш трипут на годину?“ Но му Михат ријеч бесједио: „Све ј’ истина, драги господаре! Што си чуо, ништа лажа није: павуни су браћа моја мила, павунице — то
Што ли љуби Туркиње ђевојке? Рашта поби моје сератлије?“ Вели Михат: „Право ћу ти казат. Што ја љубих Туркиње ђевојке: кад удари цвијет у планину, кад порасте ружа на божуру, дизаху се
“ Дарова му стотину цекинах, и даде му лаке пратиоце; пратили га до двора његова. Михат свога вранца изводио, послао га паши у пешкешу.
То јој Михат за бога примио, те јој русу косу обритвио, остави јој делинске перчине. Она млада у дворе се врати, на се баца одијело
“ А Михат јој бјеше бесједио: „Ој, бога ми, мила посестримо, да нијесам тебе обритвио, бих рекао е си јунак добар, добар јунак,