Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио. При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и
Сад опет да вам приповедам из житија мога оца. Михаљевић натури ћуприју на Саву, топове превуче и на Забрежју шанац начини.
Међутим, Михаљевић оде с војском у Јагодину и заповеди те мој отац одведе све четнике у Јагодину и тамо и̓ у фрајкорски мундир обуку,
официри скупе се код Михаљевића у Сремским Карловцима, где је он Немцима рачун морао давати за ратне трошкове. Михаљевић понуди све официре да остану у царевој служби, и да ће сваки своју плату уживати.
Мој отац рекне Михаљевићу: „Ја овде остати нећу, ја ћу да идем на моју очевину, где сам се родно.” Михаљевић, који је мога оца пазио и уважавао, рекне: „А зашто, Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро
” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь смертныωхъ, и то
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Последњи пут је поменут 1435. Али постоји и мишљење да се под именом Облачића Рада крије велики војвода Радослав Михаљевић.