Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна. Она пристаде да игра мица. Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
први грк. ПИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА Давно је било! У вароши Х. биле две госпође, Мица Рогозић и Алка Ћирковић. Обадве лепе, младе, не зна се која од које лепша.
Варош српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је то било, још за време бунапартиских ратова. — Мица и Алка, обе су од добре куће, ишле су заједно У школу, па су биле добре другарице.
То је био „нобл бал”. Ту се игра „тајч”, „полка”, „калуп”, „екузе”, „минет”, „лесе”, напослетку „јастучићи”. Мица и Алка лепо изгледају, једна црнпураста, друга плава, златокоса.
Кад се упоредо шећу, противност боје красоту им увећава. Обадве једре, живахне; црнпураста и ђаволаста Мица једним оком три јурата посече, а Алка нежна, бела, као „пенородна” Венера.
И обе силно играју. Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!” Марко Рогозић, брат Алкин, најлепши је јурат на балу, а кад је најлепши јурат, онда
Рогозићу се допада Мица, а Мици Рогозић; два срца а једна жеља. Госпођа Софија, Мицина мати, у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади,
На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго. Ћирковић се, опет, заљуби у Алку, а Алка неће за то да зна. Марко Рогозић кажу да је зјело
Марко Рогозић кажу да је зјело учен, али је горд, охол, па ситније људе презире. Једном се тужи Марку Мица да јој Пера берберин досађује, меће јој букете у пенџер, и вреба је, само да се може до ње довући а с таквима се
јој Пера берберин досађује, меће јој букете у пенџер, и вреба је, само да се може до ње довући а с таквима се фрајла Мица не разговара. Марко, кад то чу, разјари се. Тешко берберину! Марко иде ПО сокацима с корбачићем у руци.
Сабљу може вазда носити, а и мамузе. Сад је све сломљено. Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити. Мати, госпођа Софија, већ је спрам њега хладнија. Није јурат, вели, а ни богат.
— Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети? Мица је код мене фино отхрањена, треба лепо да се носи, а што ја имам требам за се — а имам још деце.
То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица. Она је из друге собе кроз кључаоницу гледала и све чула. — Све је у реду, Мицо, скоро ћемо се сасвим спојити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Пак кад му је така нарав, да одим као просјакиња? Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала! ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати. Ко ће тебе без новаца да узме?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А онда нагло пустише: МЕЊАМО ТРАКУ — И ЦИЦА МИЦА, ГОТОВА ПРИЦА! А сад да видите како се наша луда фамилија максимално проводи за Нову годину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад. Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон.
једнога дана, кад смо баш хтели да ручамо, наиђе сав задихан и обрати се командиру: — Замислите, господине капетане, Мица „капетаница“ доспела и до пешака. — Шта кажеш? — запита командир, готово пренеражен. — Јест, богами!...
Неки женски глас: „Слободно!“... А-ха, ту је, помислим и уђем. Замало да се претурим... На кревету лешкари Мица „капетаница“, сада сигурно „командирка“, а преко пута ње седи, сав зајапурен, један потпоручник.
А међу њима, Мица води прву реч. Молим... — И ја трап, до ње... Тада поче једна да пева, ух!... Падох у севдах... готово и заборавих
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био Милан (Мица) Савић, стари отац мог друга, песникиње Анице Савић (Ребац). Стари господин био је страшно љут што сам једну своју
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
две приповетке, опет за народ, у којима се износи како вала штедети, а сад пише и трећу: „Раскошна Љубица и штедљива Мица”. — Мора бити нека врло лепа прича?!
— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се одликовала штедњом. „Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Него шта, ако те узме свет у уста? ДАНИЦА: Ех, већ свет... ПАВКА: Свет, дабоме! ДАНИЦА: А Мица Антићева, је л' имала оволики реп, па шта? Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли?