Употреба речи мицаху у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И чувајте ми дете... Више није могао говорити, усне му се само мицаху, малаксале очи клонуше, чинило се као да је заспао. — Лакше ће му бити — мишљаше учитељ, — оздравиће!...

Он није крив!.... Стари Сремац изнесе из недара конопац и дуванкесу... Стојна обори очи доле, а модре усне само се мицаху, не могући ништа за своје оправдање проговрити...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани мицаху се по тријему здравећи се и мирбожећи један с другијем. Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Љубопитство духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности