Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Рогозићу се допада Мица, а Мици Рогозић; два срца а једна жеља. Госпођа Софија, Мицина мати, у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади, мада јој
Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча. Мици је мало жао, боји се да није берберин скрхао врат или ногу, а с друге стране мисли се: о томе ће се приповедати што је
Марко иде да проси Мицу у матере. Мици је то повољно па га уведе матери. — Госпожо почитајема, ви ћете погодити зашто сам дошао, — запита Марко матер тек
Кад хвале Мицу, не допада се Алки; кад хвале Алку, не допада се Мици, јер лепе даме ретко кад се искрено воле, баш зато што су обе лепе.
што Алка прави хаљине истом тек што је Марко њој нове хаљине направио; Алки је опет немило што Марко толике хаљине Мици прави, а себе радом за њу мори. Што Свилокосић у једну и другу кућу долази, ниједној се не допада.
Није чудо, снаха и заова, па један гост — Свилокосић — а два тањира. Алка оде једно после подне к Мици па се разговарају. Марко у својој соби ради, за женске послове не хаје.
Седну. Мица штрика, па заподене разговор. Алка седи на дивану и гледа у очи, у уста Мици, шта мисли, шта ће прословити. — Ала је тај Свилокосић чудан човек!
Растале су се привидно као пријатељски, али обе дишу за осветом. Алка више неће Мици одлазити. Свилокосић стоји међу њима као демон, не да им се више приближити.
Већ је од Мице набрушен. Алка му неће досађивати, али ће Мици тиме пркосити што ће све лепше дочекивати Свилокосића. Време пролази.
То је било госпођи Мици доста. Гласоноше су још и то додале да је Алка Мицу грдила свакојако, да је раскошна халапача, галантна кокета, да
Свилокосић једе од баклаве, па јој каже да је она друга много боља и заиште кришку две да понесе да је покаже Мици. То Алка допусти, нек се као Мица сама о ствари увери. Међутим је Мица Марка подбола да против Алке подигне процес.
И то је за госпођу доста. Још нешто. Ево ти у малој кутији аутентицирана кришка баклаве коју си ти Мици донео. Који су били код Алке о свечарима пред магистратом су посведочили да је та кришка заиста Од оне исте баклаве
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
најзад, када загаламише око једног потпоручника, који је гледао другу женску, а она се његова као наљутила, ја кажем Мици: Онај пропаде од љубави... Што га, бре, Мицо, напусти. Овакав се направио. — И Александар показа савијен кажипрст.