Сремац, Стеван - ПРОЗА
Деца се по школском дворишту јуре. Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Не може, не може! Мора се платити — вели Срета. — Е, па ко да плати? Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?! Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња.
Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар. Тако лепа депеша, па да пропадне!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— је ли Мицко додирнуо дечакове очне капке, или је то био сан? Какав сан! Дечак се скоро плашио буђења. Можда је он и Мицка само сањао: Можда ће, када отвори очи, све бити као и раније...