Сремац, Стеван - ПРОЗА
Деца му дају хлеб и коре од хлеба и проје, а оно трчи за њима. Они му направили од подвезице литар, а Мицков син донео из бакалнице три прапорца, па све звони кад оно трчи. Тако је расло и гојило се зачудо брзо.
Измирише се, али видљива знака томе измирењу не могаху дати, јер Мицков син заклони брзо шачицом нос бојећи се повреда.