Јакшић, Ђура - ПРОЗА
али око казана сва сиротиња стоји гологлава, па и сами људи што чорбу деле беху гологлави. Нико се не миче, нико не говори речи, ни они што су најгладнији не смедоше отворити уста да заишту хране; сви су бојажљиво упрли очи у
Ноћ беше тамна, нигде ништа ниси могао видети; око куће засађен густ шљивар, у његовој сенци ништа се не миче, све је немо... Мој побратим шану ми на уво да је време да се да знак, и он квекну, исто као новорођено дете.
ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који је нешто продао и купио, па не може да састави рачуне...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда се оне уплаше и стану за неко време мировати. Но видећи потом да се пањ не миче, почну опет зло живити. Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
само један одговара, а један старац седи, велика му брада као снег, пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако премеће и шапуће она имена, не знам
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети! Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо! Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек!
Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али
— Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче? Били пришао да види изближе, не би ли? Готово га нека сумња хвата. Хајде па приђе.
Еле, врза Радош од букве до букве, од грма до грма, док ти тек смотри — нешто се миче око једног жбунића. Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је.
Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали? Ово само жмирка и миче губицом, па тек узе купити камењице и дрвца и бацати се на Радоша. Радоша подиђоше још крупнији мравци.
Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да нешто шапуће. Загаси тако девет жишака, па даде Смиљи чанак. Смиља брже-боље похита кући. — Пријо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Асо причучну и стаде разгледати. Потраја неколико тре нутака, и он се диже: — Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. Приђоше дрешити шајке. Вода је хуктала као бесна.
Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... — А да неће остати сакат? — Неће... Ево, видиш, како миче прстима... Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају.
Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.
Више ње стоји мој отац. Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру.
Ноћ је била у бога дивота! Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж — нигде се ништа не миче. Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље.
Већ почиње да свиће први дан духова. Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче. Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.
Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију. Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.
Ноћ је била црна као мало која њена дрýга. Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму. Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ху, виле га однеле!« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него и даље спокојно и натенани умива и глади и дотерује тоалету.
Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи. — Видиш, молим те, како се крије; е баш је обешењак! ’Оће да ме уплаши, па ме вреба!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али, онај црв који се био притајио па се једно време чинило да је и угинуо, стаде поново да се миче пробуђен прекомерном осетљивошћу и сложеним и укрштеним мислима у савести његовој: Већ идућег вечера лежао је он и
не зна не слути и не осећа да неко огромно јачи стоји над њим, нити сања у каквој се смртној опасности налази И живи, миче се, мува тамо-амо и шепртљи нешто доле под мојим ногама.
Дакле, све нека иде како иде на овој пеги доле на којој се миче и за ову секунду за коју се живи.“ Тако је мислио Јуришић и седео на свом кревету у земуници, пошто је оне мраве
Африка
ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.
Црњански, Милош - Сеобе 2
каже да је тај росијски капетан човек миран, уљудан, имућан, који се – осим кад излази у шетњу, по вароши – не миче из куће поменутог, угледног, грађанина Граца. Био је, два пута, у радионицама коса и српова, поменутог Клајнштетера.
Тако је Исакович, стигавши у Грац, сматрао да ће бити најпаметније да се, прво вече, никуд не миче, из куће. Седео је у прозору гвожђара, у кошуљи до паса, са камишом у руци. У стаклету, да га сваки види.
Трже се, међутим, кад му Павле приђе, па задиже мало леву руку, као да је хтео да да доказа да му се миче рука. Кад се Павле саже и кад га пољуби у образ, Петар га ухвати за рукав том руком.
Бибиков, кажу, пуца, и на појединца, из топа. Не може, кад се нешто миче, да одоли. Под утиском похвала, вике, славља, којим су се маневри завршили, у штапсквартери Витковича завладало је
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи у свом страсном Унутрашњем загрљају Бео гладак недужан труп Смеши се обрвом
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
— унесе ми се у лице док су јој очи у сумраку фосфоресцирале као у мачке, а у торби нешто почињало да се миче. Помислих да је на састанак донела мачку или куче, и почех да се смејем. Мачку или куче?
ми на памет почеле да падају сасвим будаласте ствари: уобразио сам да се гуштер кога сам последњег загњурио у шпиритус миче. Устао сам и проверио. Није се мицао. Зато сам проверио како стоји ствар са колекцијама лептира и буба.
Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида?
” Затим је наставила да корача уз мене држећи свој длан на моме, док је Грета у торби почињала да се миче. - О, ти!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.
Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га. Извади из џепа штрангу. — Видите л’ ову штрангу? Отац ћути не миче се. Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинило му се, простртом на једном ћилиму, да не треба да се миче, јер по њему још теку обе обале, тршчаци, небо и његова кућа, што као да се разлива.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако се дете у утроби чешће и јаче миче на десном боку, онда је мушко; а ако ли слабије и ређе на левом боку, онда је женско.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И јер треба да је закон сврху свега! Но ми реците, Бајице, мичете ли сви на душу овог убицу? Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке. — Хоћете ли ме послушати, Доњокрајци! — викну онијема.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тишина у шуми, кад безгласно трепери лишће, сјена се немирно миче у прашини као да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се збива у влажне и немирне мартовске
Милићевић, Вук - Беспуће
и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, ал' рече и више, — Ма се веће Срби опремише — Гојко миче коњанике своје, А уздише: „Хеј мој Радивоје!
Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди? Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима!
— Празну избу, у њој тама, Две-три сове тамо горе Излетеше на прозоре. 104. Он униђе, свуда слуша: Ни с' што миче, ни се креће; Оде куте да окуша: Нигде ништа, заман шеће. Опет слуша, ал' све ћути, Па се к врати сад упути.
Од Срба је госпа проста; Још умукну клета она: Што ће — дође цар од дома. 137. Стоји госпа, не миче се, Још подуже мужа глену... Тад ка трска затресе се. Па се у коб њему крену: „Сад се иде“ — виче — „стари?
Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма с' никуда не
Умакло је неколико, Ма то ј' скоро николико; Откидоше змији главу, С њом узеше свету страву; Реп се миче и превија, Ма реп јоште није змија.
Јад поглајде скамењени; Из руке јој крвца бије, Једно зрно оштети је, У срце јој то не тиче, Она стоји, ни се миче.
Као муња беше поскочио, Ал' кад спази, сав се скаменио: Ни се миче, нит' отвара уста, Та лепа је преко мере пуста!...
и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле се обара.
Славуј песму удесио дивно, А слуша га то друштво љубивно. Кам и трава, дрво, жбун и цвеће Ни се миче, ни се штогод креће. Ао песме, о веље дивоте! Цвет и трава плачу од милоте. Та лепо је, красно око града...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду. Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети.
Сваки други је или Петар или Лазар, а већ се и Александри добрано запатили. Каплар Јово, уштогљен и прав, мрмољи и миче уснама као зец у детелини. — Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто.
Враћа се натраг набрана чела, али већ на прагу ошамућен застане: на његовом столу миче се замотуљак с дјететом, а од мајке ни трага. — Пази је, побјегла!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
двориште тамно, само тек уз опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Милана, где су нешто као преседали из воза у воз, и оде да купи картоне за Швајцарску, а успут му каже да се нигде не миче из кафане „Гранде Ориенто“, иначе ће начисто да се изгуби јер не зна ни једну реч ни једног страног језика на свету.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У пећи ватра пуцка ли пуцка, румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе.
“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зидови су мирни, земља се не миче, звезде не видим. Седим на троношцу, згрчених песница на столу, зарастао, смешан.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ух, како се осећа задах устајале воде која се не миче! Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Са подвинутом руком он, моћник, кротко спава; Зора, напукла наранџа, скоро ће да заруди. У опојној месечини не миче се ни трава Великог поглавицу да не разбуди. У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи.
А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са Вацлавских Намјести! Појило на пашњаку је што и круна на грбу!
Ништа се не миче. Да ме бар оса На путу до свог меденог оброка Пецне у чело, или у врх носа, И отргне ме од овог порока Који се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче. Па ни алат, већ оседлан и са црном, зараслом пругом од ножа на својим већ старим али још доста јаким белим сапима,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се. „Ко си?“ викну сердар. Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници.
“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива... Једном клекнуо на простирачу, склопио руке, па стаде да клања, а све уздише и нешто мрмоли.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи.
(Сврдло) 333 — Ко се по смрти весели? (Кожа од гајда) 334 — Ко увек иде а с места се не миче? (Часовник) 335 — У кога су прсти без ноката? (У рукавице) 336 — У шта се ексер најпрво удари кад се кућа гради?
(Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори? (Гусле) 357 — Што увек иде, а с места се не миче? (Часовник) 358 — Што уме свакога саветовати, а ни зборити не уме? (Књига) 3 359 — Где је зец најсигурнији?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха закуми га да се миче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се. У нарави ми никад није било да човеку окренем леђа и ја наставих да газим крцкање сувих рибљих кошчица.
У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа... Она миче уснама, не, оне то саме чине, она не може ништа да каже од вике, од мириса вина из нечега разбијеног, шкрбавог.
на својим рукама виде дете, голо и дебељушкасто, с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и
седи опружених ногу, наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве траве. Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане.
се и усправио и, задављен тугом, стоји без речи, расплињава се, шири, расте, испуњава собу од нетесаног камена, а не миче се, он кога сви напуштају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У мразној шари направи се округли отвор и девојчица опази да се иза окна неко миче. Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага!
Улица кестенова била је пуна луди. Забављало га је да их посматра и препознаје. Али зашто се Плачко не миче? Смејачко таман хтеде да позове другара кад се на стази појави мачка.
Из 3емље Ветрова нико се није вратио! Стигла је само ова прича. КАМЕНО ЈАЈЕ »Гле, нешто се миче у мени!« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сачекивао га је. У одговор, као да је и у њему стала да се миче нека опасна сенка, све обухватнија, и Анастасијевић је, згранут, појмио да је оно што би сад желео да учини потпуно
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Двориште тамно, само тек Уз опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош
У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче. Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо; Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво.
Попа, Васко - КОРА
лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи У свом страсном Унутрашњем загрљају Бео гладак недужан труп Смеши се обрвом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али данас, кад знам да је онај црвић што је онда умео само да гледа, да се миче и да тражи, постао разборит и свестан, осећам: да се у мени нешто ново рађа, буди, расте, као да стичем нову једну
на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.
Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На два му рамена стоје два арслана, а он нити се тиче нити миче. Отиђи њему, па нек ти он каже шта ту ради, па ћу ти ја казати.
Опет Француз руком исред онога круга. уздигнутим прстом горе, миче руком неколико пута, а Насрадин опет руком озгор као да шта просипа по оном кругу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље. — Што се бојиш? — насмија се.
Али он се не миче: стоји пред њом, висок је и погнут, а руке је на пријед бацио. Она увидје да треба нешто да рече: —Брзо ће зима,
А Антица не одговара и неће да у њ гледа. — Било би добро да нас зима заједно нађе, избаци он и не миче се. Види се да је одлучио да дочека њен одговор.
А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада
Њу само у пријекој потреби собом води; очито жели да се не миче од куће, мисли: то и јесте за поштену жену! За рђава времена крпи мреже.
—У руке божје! одазове се жена му. — Помолимо се! — и прва се прекрсти. —'Ајдемо прво ноћи! Антица се не миче с мјеста: гледа у простор у правцу вјетра, али не види но запушицу и празну недогледну пучину. — 'Ајдемо!
Антица се диже, па пође преда мном. Идем за њом, а друштво гледа за нама; нико се не миче да нас испрати: сунце је освојило шкољ, а маестрала још нема, па је вруће, а рибарима није ни мило ходати. — Уђите!
Не миче се, али осјећа да га глад копка и дражи, јер је већ неколико дана што се није вареним заложио; нешто је чалабркнуо, тол
Каткада с каменом у руци застане, па гледа у своју сјенку како се миче у сунчевој свјетлости, прислушкује и пиркање вјетра и о нечему као да размишља, па наново мирно, са спокојним лицем
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уместо тога, Петровић замењује обичнији глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује
посебно занимљиво јесте да нам је као у маломе опиту указано на могућност замене агенса и пацијенса: место да коњ миче ногама, предност се даје обрнутоме да ноге мичу коња, зато што изазива јачу сензацију.
А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај тела.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак. Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима.
Петровић, Растко - АФРИКА
ИИИ Када је Ме умрла И птице са ње одлетеле, Када је сишла у свој дом, Она га је сама водила; Није могла ни да се миче, Није имала са ким да говори. Онај за ким је највише жалила, Ишао је кораком несигурним.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој, не бежи, малодушниче!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче. Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче. То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене. Ал’ мени се то трзање Чини, да су — песме њене.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више. Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори...
Сумраковац 1857. ВЕЧЕ Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце за гору, за гране. И све немо ћути, не миче се ништа, Та најбољи витез паде са бојишта! У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји...
Ћипико, Иво - Пауци
Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде. Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека.
Коза се наднијела над простор и надвирује се. Брада јој подрхтава како миче њоме. Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће.
Како се старац миче , тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она
сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се. Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. Уто друштво на мазгама изби на равницу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо, биће које се још миче. Видим Дадару како поново покушава кад му прва стрела не успева да допре до Доротеја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Лађа се скоро не миче с места. Нас двоје стојимо, наслоњени на дебело стабло предње катарке, и посматрамо јужну страну звезданога неба.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На мојима, ево видиш, заспао мачак, и немам душе да га пробудим. Иначе витла по целу ноћ, а сада седи крај мене и не миче. Или зна шта је матура, или ми нешто слути. „Одлази, Мико, шта ћеш ту!” терам га; „ено ти бал на крову почео.
Кад, неочекивано је пресече стари господин Аврам. Тај стари, врло стари господин Аврам, откад не миче више никуда из паланке, познат је по томе: што је некада крстарио по свету и био ужасан трошаџија, а кад је све
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да направи већи корак, да пође брже, али се сви ти покушаји разбијали о магарчеву упорност, који није хтео да миче брже, или који би чак и стао у место, а погдекад, у својој философској расејаности, пошао и на сасвим супротну страну
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Дошла купина да се свети, значи?« — гледа дечак у жбун и не миче се, кад се, наједном, раскрили жбун, а из њега изађе старац у белом, седа му брада до појаса, пита: — Куда си се
— дечак још и не заврши своју мисао, кад чу како се иза ормана нешто миче. — Шта је сад ово? — трже се малишан, савлада страх и пође ка орману. — А, то си ти решила да се прошеташ?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
— Уз чупаве мајке гола, црнпураста Прикаскују дјеца... Цврчак цврчи с храста, И караван миче. Стари друм се праши. 1918. КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска.
А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ уват’те змију
Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио: већ узмите двадесет
И узеше двадесет клинаца, ударају под ноктове Раду, — и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; сакупите коло
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, Стриче! — Је ли жив? — плашљиво упита Јованче. — Не знам, не миче се — забринуто рече дјевојчица. — Та видиш ли да сам мртав, будало! — у себи, љутећи се, рече Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Језика нејма а честита ми срећу, устима не миче а лепо говори, не знам нашто ће ми то изаћи? Плахо се то види да кад послатога не сазнајем то како могу му господара
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ба! Било је! Било је, ама неје тако без ред било! Пантиш ли, хеј—хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?!
) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!“ рече. „К’смет! Веру си, рече, нисам баталија, — ама стадо’, ете, рече, Циганин!
мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију, — ћу те, ете, питујем за ништо!
Ели се, Мичо, девојке воде преди свадбу у амам, ели после свадбу?... — Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим... У наш варош, — тај си је адет... — Питујем, — вели Ваче Шаторче — зашто, знаш.