Јакшић, Ђура - ПРОЗА
По ћошковима се виђаху деца. Седе жалостиво; побледеле уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапутање: „Гладан сам!... Хлеба!..
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И тако уговоре да се Турци напоље из града не мичу, јер ће од наше војске побијени бити, но да чекају судбину Београда.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини. Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. — Бог ти помогао! — рече један пискав глас.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ пола девет, а нема никога. Госпође и фрајле већ су обучене у седам сати, па се још не мичу. Госпођа каснарица Шепсовица, са својом ћерком, готова, тако исто Краузовица и Гајзингеровица, са кћерима, па шаљу
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада им заповеди да се не мичу више и дозволи им да протегле каткад само једну ногу. Тако су стајали и чекали скоро четири сата, мада је преглед био
Матавуљ, Симо - УСКОК
Други је, да се оба противника мичу по вољи, да заскачу, или иду напријед, или натрашке, како год хоће! — Ја ћу да заскачем — вели Лабуд.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Професионалци који су с мазохистичком скромношћу пристали да се с тог подручја не мичу неизбежно се, с временом, претварају у стихоклепце и отаљаваче посла.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и гомиле домаћих очајника на концу се затворише и утврдише у свом троуглу, на ставама ријека, ријешени да се не мичу никуда даље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Са свију страна почело да се расклапа и разграњује. Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Довиђења, довиђења. Иако нисам још ништа приметио на језеру — једва две-три барке, које се скоро и не мичу на његовој површини — враћам се обали. Поштанска лађица мора да је у задоцњењу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Изгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак дале, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и стењање од бола. Па и шта би, кад се натраг не може.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа! Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби. ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
их било до тридесет, што мушкијех што женскијех глава, застало у шупљаји бедема, па да хоће да се отисне кроз врата. Мичу се грају, нукају се да налазе, али се тај грунак не расипље док се не начме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Чине покрете рукама као кад се окопава кукуруз). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Исплазе сви језике те њима мичу). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер жање, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се жње пшеница).
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свакога трена на земљи их је било све више, блештали су као сребрне куглице. Наједном, учини му се да се мичу, да из њих искачу некаква сићушна, светла створења. Чак им је чуо и пискуставе, танке гласове.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли? Ил' би ово јава била?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад неко прича они се нагињу, праве грчевите покрете главом као да им је нешто тесно око врата, мичу раменима, мрште се, трепћу, гледају у нос или рамена, али ћуте и слушају. — Четрнаеста је била весела и славна година.
“ „Сигуран, сигуран, шапће он, гледај, добро загледај, увери се.“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу. Мичу уста, роде, кад наједанпут видим: пљуну.
“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу. Мичу уста, роде, кад наједанпут видим: пљуну. А ја опет гледам и објашњавам сам себи: „Ето, рекох, пљуну она сад на оно што
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најзад отварам очи и видим над собом лице болничарке и њене усне што се мичу. Да, сад ми је јасно да је тај глас био присутан још прије него што сам га почео разабирати; да је он и био оно што ме
А кад опет исплутам на површину и поново угледам над собом познато лице и усне што се мичу, не знам колико је дуг био тај часак који је протекао између оног склапања и поновног подизања вјеђа: један тренутак
Ћипико, Иво - Приповетке
Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају... Наједном ветар плахо ду'ну и подиже хартију и друго смеће.
дуга је ноћ... Деца, скупивши се једно уз друго у рпу, леже покривени по глави кабаницом, не мичу се и дахћу да једно друго загреје. А стара, пошто све испи, леже. А он седи још и гледа у голо огњиште.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
замењује обичнији глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује сензацију стварности“38.
опиту указано на могућност замене агенса и пацијенса: место да коњ миче ногама, предност се даје обрнутоме да ноге мичу коња, зато што изазива јачу сензацију. Разуме се да то није случајно: проистиче из непосреднога песниковог искуства39.
А у „Хелиотерапији афазије“ не говори се о јачој, тачнијој сензацији само при обртању фразе „коњ миче ногама“ у „ноге мичу коња“ него и код изокренуте слике света коју наше око види кад се измени уобичајени положај тела.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На пепелу своме Костур до костура — Непреглед. Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
али чија; кад је онде попеше? — или су коњички пикети? Учини ми се да се ти предмети мичу. Опет обратим пажњу Комарова на то, јер ми це чинило да турска диверзија с те стране може бити по нас врло опасна и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу,
Ћипико, Иво - Пауци
Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. Опет избише на обалу. На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами веслачи су задремали, па у полусну мичу лено и неправилно своја весла. Лађа се скоро не миче с места.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ... 84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ...
И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским. УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА Командант нас је увек утишавао и саветовао да избегавамо сваки сукоб са становништвом.
— Како ти изгледа? — питам једнога пешака који мрзовољно жваће. Он махну главом, па ће рећи: — Тхе... уста мичу, трбу’ не осећа. И пошто су изнашли све мане, појели су пексимит у сласт. Чак су и мрвице покупили. БЕСПУЋЕ...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле! Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли? Ил' би ова јава била?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем! — забобоњи из жбуња неки дјевојчицама добро познат глас.
— Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем! — забобоњи из жбуња неки дјевојчицама добро познат глас. Читава група сад мало слободније живну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од помаме ни у чему смањени, подзирачи, подмигљиви, подсмехљиви, вртежи. Очи бече, ноге кече, рамени мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од духовна уреда собом неваљало
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
(Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно. Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!