Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и земљеделац 77 65 Змија и сељанин 79 66 Паун и чавка 80 67 Чавка и остале
Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?
А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и
— „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?” Наравоученије „Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”.
” Богата си сина оставио кад си га разумна и добра оставио. 62 Два миша Миш грађанин пође на село посетити другога миша, свога пријатеља.
62 Два миша Миш грађанин пође на село посетити другога миша, свога пријатеља. Ови га паго дочека у једној сењушници, изнесе му и предложи што год најбоље има, ораха, лешника,
То гледајући лисица споља, начне му се посмејавати говорећи да он, лав будући, миша се боји и плаши. „Не бојим се ја, — одговори лав — што је год мишева, али ја нећу нипошто да се тај обичај уводи: кад
Ова му каже: „Једем мраве и свакојаке црвиће, но најлепша ми је част кад ухватим младог пољскога миша.” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само довикују: »Ено, ено
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је видео борбу, ужасну борбу... Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем. Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... Иван се диже. — Куда ћеш? — упита Маринко.
Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан. Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Он је био нешто сасвим друго. Био је идеал правог доброг мачка: јер кад се он каприцира да ухвати миша или пацова, у стању је да заборави и на јело и на пиће и да га сахатима вреба (а уосталом, на то су га и научили.
— Е, то је лепо од тебе, лепо! — вели поп Спира, доручкујући и пружајући и Пери да једе. — А она је Влаиња, а мој Миша је Србљин к’о гођ и сам што сам, а и сви у нашој вамилији, а имело јој се Тинкуца, касти: Тинка.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки ледени талас,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трчкао је по соби, као да је хтео да се претвори у миша. А подвикну Павлу да се губи из његове куће. Нека му Бог буде у помоћи, идућих дана, у Бечу.
Трифун није могао, онако глават, да на миша у мишоловци личи, али се сиромах снуждио, кад уђе у Павлову собу и виде да су га чекали.
Погнуо је главу. Испод стола, где је, малопре, Костјурин седео, Павле виде једног миша који је претрчавао и завлачио се у кићанке чохе, којом је био покривен сто, а које су додиривале патос.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ГЛАВА 37 ОПРОШТАЈНА ГЛАВА 40 ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће кућице чувеног буволовца Жуће,
Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну.
Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.
Тошо, луђи си од сваког миша, глуп си као сам Жућо, шашав си као сланина која сама улијеће у твоја уста! Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет
У срећки број осам стоји пророчанство: „Невоља ће здружити мачку и миша“ — рече Миш пророк и скромно се накашља. — А пише ли тамо како ће се они извући из те невоље?
ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша — Километар живота за два прста канапа!
— Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша.
!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха.
Кад се Миш пророк растао од мачка Тоше и увукао у ону мишју рупу, затече у њој читаву породицу једног сивог пољског миша. Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин.
Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка. — А, како је бијел, па чист, па ружичастих очију! Један стари ћорави миш, коме су мачке откинуле пола репа,
мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.
Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну: — Бај-бај, мачору, до виђења! Желим ти други пут бољу срећу!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” Ко је била та Соња нисам успео да сазнам. Миша који је употребљавао француску читанку место дописнице сигурно је већ отац породице, ако није говедо са свих страна.
Караново ни у сну није спавало до краја. Као мачка која полусклопљених, сужених очију вреба миша, и Караново је полуотворених прозорских окана вребало љубавнике, пијанице и друге ноћне птице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁰ У Бачкој, и не само тамо, сматра се да кад девојка свом момку метне кришом у џеп слепог миша, овај мора ићи за њом као слеп.
²¹ Сличним средствима се каткад служе и момци да би девојку приволели на удају: „Неки просци крадом однесу слепог миша око куће оној девојци коју просе, држећи да ће она од тога као слепа поћи за кога је просе.
“⁴⁶ У доцнијем узрасту, од пет до седам година, деца почињу да се играју драмских игара: „пчеле“, „зеца“, „мачке и миша“ итд. Касније, у доба позног детињства, као и у доба девојаштва и момаштва игре се све више деле на мушке и женске.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
однекуд још од пре рата, »водене« бојице из, такође предратне књижаре »Симон & Катан«, или излизани комплет »Мике Миша«, али ценио сам напор светог Николе да се баш на свој рођендан провуче кроз унакрсну ватру немачких »флакова« од
Матавуљ, Симо - УСКОК
Имађаху четири сина те лична младића: Грубана, Шћепа, Ивана и Миша. Онај мали Шуто Мирков, што је окретао пециво у кнеза, бјеше му синовац, сироче остало рано без родитеља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зечић настави пут, наиђе на Репићев траг, и тако стигне у свој лог, да не речемо у своју дежелу. И Миша Антонијевић, ученица основне школе из Смедерева, обавестила је јавност, 15.
ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а рат између редуше и миша завршава се трагично по миша.
вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а рат између редуше и миша завршава се трагично по миша.
(Ризница малог миша) Као да је циљ сазревања управо то губљење срца и суза, одустајање од чудесног пута којим смо на почетку живота
Милићевић, Вук - Беспуће
дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша. У авлији по који пут залаје пас, и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци. Старински сат шета и избија.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло,
Утом се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане њушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш па скочи те
Па унесе у кућу бреме сламе па зажди, а затвори врата. Почне кућа у плам, а миша цијукање, а домаћин: — Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате коме штету чините!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Они који ме воле зову ме: Миша или Мишелино. У атељеу имам џак за спавање. Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ...
Чак и Мишелино! Ужас један! Ма нисам се још честито ни повратила од шока кад имам шта да видим: Миша спава у кревету као беба од шест месеци. Права љубавна сеанса!
Ујутро, најпре зажмурим, а онда пружим руку према јастуку до себе — кад тамо ништа! Миша ишчезао. Оставио само једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ ОД РОЂЕЊА ОВАКО СЛАТКО НАСПАВАО КАО НОЋАС, БИО САМ ПРОШЛЕ НОЋИ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином.
“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа: „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај.
Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна. Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!
“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша.
“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а мачак сања миша. Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку.
“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком.
Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу
Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље. Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка.
гривасти лав: „Ви ли сте Трифун, овдашњи млинар, иначе назван Триша, ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?! Зар нисте чули, зликовче први, мачак је лаву рођак по крви?!
“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша. У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!
Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик је мокри сву ноћ питао када ће стати киша. У сну је Жућа сву ноћ вијао зечеву сенку светом, а у сам
“ Камилу, пустињску лађу, спопао чудан бес, кроз вашар цупка, виче: „Дођите, учим плес!“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче, продаје мачка Марка.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти. У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Наљутићеш се и на миша који ће доћи да ти прогризе торбицу у којој држиш хлеб... Него чуј синко — настави старац — ја ћу ти казати једну
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па сам чуо и за ваше горе. Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
речима: питао, питала, питало, питали, па се на тако постављено питање даје обично духовит одговор са поантом (Питали миша: — у којем селу најбоље живи? — У оном где нема мачака). Питалица има са разним мотивима.
— Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле. 4 Питали миша: — У којем селу најбоље живи? — У оном ђе нема мачака. 5 Питао магарчић оца: — Што те оно данас зову на свадбу?
Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да
Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да,
Ја доведо’ ласицу с лакчићима, Да ми тера мишицу с мишићима: Лас ка миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ мачицу с мачићима, Да ми тера ласицу с лакчићима: Мац на ласу, лас на миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ лисицу с ликчићима, Да ми тера мачицу с мачићима: Лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш на жито — Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ кучицу с кучићима, Да ми тера лисицу с ликчићима: Куц на лису, лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш ка жито; Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
доведо’ вучицу с вучићима, Да ми тера кучицу с кучићима: Вуц на куцу, куц на лису, лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш на жито, — Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугом зеленем.
с мечићима, Да ми тера вучицу с вучићима: Мец на вуцу, вуц на куцу, куц на лису, лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш на жито; — Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем. 4.
Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло. Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте
Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша. Не хте маца миша јести, Не хте миш седло стругат’, Не хте седло вранца бити, Не хте вранац воду пити, Не хте
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама. Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи:
“ У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу, да види, шта је, | а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи,
Знајући мачка да на гумну има доста миша пође радо, па сад изнад пута сад испод пута трчи за тицама. Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло
” У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гумно, и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш па скочи те
— у Старој Кањижи: Тодор пл. Мирилов, учитељ и актуар; — у Српском Итебеју: Миша Панић, биљежник; — у Спљету: Косто Војновић, одвјетник; — у Сенти: Теодор пл.
“ Они пристану, а он од некуда добави једнога миша, те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: „Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не отворајте, приђе но
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никада није запажено да ложи ватру. Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо. Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА Средином Студентског трга, између дрвећа које га заклања од јутарњег сунца, Капетан Миша промиче преко травњака и не гледа зграду која је, зидана у венецијанском стилу, и данас надмоћна међу зградама око
Отуда се после име Пиринч-хан тумачило као Принчев хан. У часу кад млади Анастасијевић, још не Капетан Миша, од својих сапутника слуша причу о Пиринчани, нико ни не слути оно што ће, о Пиринчани, у другој половини ХХ века,
је први пут долазио у Београд, та прича о Пиринч—хану тако ухватила (први део приче, јер целу никад није чуо), Капетан Миша памти да му се, док је пролазио дорћолским сокачићима, учинило да та прича ослобађа сазнање које је одавно било у
Показало се да је та со вредела више од злата: тргујући сољу, Капетан је Миша постао, како се тврдило, један од најбогатијих људи на Балкану.
Осетио је нешто што, до тада, није познавао: стрепњу од нестајања која га је свег обузела. Понекад Капетан Миша дође на Студентски трг.
Небо, над равницама, још је недохватно. Капетан Миша застаје на том углу а онда полази, некако опрезно, наниже, према раскрсници на којој се укрштају његова и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је имао очи хитре као у миша и јако био узрујан. — Господине, — рече он задихано — ви се нећете противити да путујем с вама.
И тако смо се пели и скидали увек кад би чика Миша заспао. Ја сам, чини ми се, напред рекао да сам човек врло болећива и мека срца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неисцрпне су, напротив, биле радости које ми је подала игра миша. Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху
наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на
забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.
варам, ово је она која је отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута натјеравала по мојој соби свјетлосног миша првих дана послије операције. Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша. Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу.
— Стој ! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си ? — Ја сам, Ђуро, од Јова... — А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље ? — Јово ме послао.
— Зар смо ми господа? — Ја што сте?... Варошке... — Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... — Пријатан мирис...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И
Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су од исте баџе
Када би око поноћи, ево ти три миша, па се стадоше око ватре играти, док нађоше једну мрву хљеба, што је везировићу испала када је вечерао, па се око ње
— Ваљда им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац. САСТАНАК МАЧАКА И МИША Замоле се једном миши мачкама да учине састанак, не би ли се како нагодили да их мачке онако немилице не кољу, него
Кад уроче дан од састанка, ево ти свијех миша и узеше метериз у главици, а мачке мало одаље у пољу. Док ево ти некаква старог сиргавог великог мачка, изиђе пред
придода: — Валај, ако ништа, напсовао сам га се што сам боље могао, да му нијесам изоставио — што се оно говори — ни миша у дувару. — Како, зло те смело, смје опсовати кадију? — запита ђед и отац.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У мраку су моја чула била осетљива као у слепог миша и могао сам да разазнам постојање неког предмета на удаљености од 12 стопа чудним осећањем језе на челу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
видели да много мање обраћам пажњу на гајдаше и коло, као и на друге овоземаљске ствари, почели су да говоркају да се Миша спрема да иде у манастир.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Јошт су и земнородни у мојим рукама. Од моје воље зависи средством басне претворити вас у скакавца, у слепа миша, у гуштера, или сасвим вам живот узети. ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јесу ли сви ту? — Сви су! Командир је размишљао кратко време. Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду. Из даљине је допирао потмули пуцањ топова. — Другови! — проговори командир.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога миша, обрадак јој се продуљи, косе се расплету, одјећа постане црна, и тад са осталијем полети као лептир« (Караџић, З,
Ћипико, Иво - Пауци
Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Врх стреле ће бити замочен у крв црног јарца и окићен канџама слепог миша. То ће се све одиграти на неком пропланку са бујном травом, поред сувог дрвета са кога је отпала кора.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му Кнез Михајло Обреновић постати зет,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
хладу безбрижно с' отегне, И тек што је хтео да затвори очи, А миш однекуда на леђа му скочи, Лав се тргне брзо и миша ухвати, И љутито поче на њега викати: „Зар ти, мала рђо, код толиких међа!
Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити већ нећу никада.“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа.
– Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога. Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина.
Е, онда да знаш да ћу кроз прозор ујахати у ону забарикадирану кућу, и да ћу истерати на среду оног твог слепог миша!... За вас је син, срам вас било! — И жене се побуниле, и псују на свој начин.
учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
За сада, „свет” је видео и гледао, углавном, само Миша Богдановић. Чисто обријана лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен, додуше и лепа фигура
Живео је Миша Богдановић у својој, старинској али лепој кућици, мало вертепског изгледа унутра: ваздан одељењчића и степеничица; но
ред и добру кујну муж и жена, који су знали Мишу Богдановића још као матуранта реалке, дакле опет доказ да је чика-Миша био добар човек.
Чика-Миша се са девојчицом нарочито много бавио, и покушавао и речима и сликама и причама да је премами на цетињске погледе на
Наравно да је и браца-Миша имао ту свој део задовољства, с правом, јер се културни живот те породице много од њега богатио.
Моје маме је и кућа у којој седимо... Ништа за то не мари госпа-Јелка... И кад тата каже, и чика-Миша каже да би мене требало водити у Беч, због овога што се кривим у леђима, о н а окреће разговор на друго...
Смеј се орио кад је једном, цртајући на тај начин разбацану сламу, Мија повитлавао и хватао Јанину руку као мачак миша, а слама се међутим дивно нацртала. У том би зазвонило звонце.
Деца. Како се самртно уплаше од приче, од псета, од миша, а шта све морају да трпе и да претрпе. Свануо једнога јутра један ретко непријатан, никада дотле запамћен дан, за
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
као пољубац каквог Јуде издатеља, или каквог назови пријатеља, или жене која мужа на очиглеце вара, или мачке која миша на помиреније зове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Били су то већ праунуци миша дундулице, али исте су им биле њушкице, исте очи. Столица таман хтеде да поново у свој дуги сан уђе, кад око дворца
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
бира Око сира сам нацртао чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам нацртао миша Почела је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ
Али чим сам нацртао миша Почела је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА
ме чешаљ Машна и четка Гњави ме брица Који ме брије и брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме мама Гњави ме
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад кажете да се ћути, ја ћу ћутати, па макар ми у њедра ставили миша. Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школи, Јованче озбиљно рече: — Лазаре, сад јој можемо
Сад се и Мачак ушепртљи и упиљи у Николетину као мачка у миша. — Што, што, какве алатке?! Ништа ја нијесам сакрио. — У реду, вјерујем ти — великодушно одвали Николетина.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко осле, штоно се зове магаре, панти јасле свога ти господара! Ветар шаком хватати. Од миша вук. Кратак нам је живот и добро са злим проходи једнако. И то се достапут згађа да правица и к добру супроћ стане.