Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Имбро одапе и погоди Мишана посред срца... Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину.
Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи.
Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше. Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана. Кад тужну дужност извршише, забавише се око Јанка који једнако онесвијешћен лежаше.