Употреба речи миши у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

који му се чинио лепши него његов, тако, да је те речи, сам себи, изговарао: Оруже, наруче, крчиште, брчиште, каза, миши, па кијат, па пунут, па ћерат. Па како су остали под пут. За бријег. При врховах.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном, зачујем некакво тихо цијукање и шуштање. То су разговарали миши. — Хеј, Сланинко, шта оно тапка по кући? — чуо се један забринути гласић. — Да није случајно мачак?

— Становаћу код свог пријатеља близу старе крушке. Миши се почеше разилазити врло забринути. Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо нађе

Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и читаве ноћи каска по кући.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

278 ТРИ ТЕПАВЕ 279 ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ 280 ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ

Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мишеве и пацове почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови познавши ко је ту, стану бежати куд који.

Зар ћеш ти сву сам појести?! ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ Имао чојек тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од

тикава (лубеница) и дрењина у кући о јесени, те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и једну му лубеницу начну, а напану на суве дрењине.

Преносимо је из Врчевићеве збирке, јер нам се учинило да је боља. 111. ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ: Записао и објавио у својој збирци народних подругачица Вук Врчевић, 1883. 112.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се мојим брком. Кад остарих, газда каже: — Убићу га! — О, гле враже!

„О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк, реп ће ти миши однети, слутим, а нека птица у гнездо брк. Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!

“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!“ А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке, живели миши!“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке! Живели миши!

“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд.

Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на крову чловиш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Преко њих су скакутали неки жапчићи, а над главом у оној шаши су шушорили миши. А кад већ досаде, онда се придигне неко од људи и лупи песницом у греду.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху. ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо!

зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд могаше из зида виђети ђе вираху кâ миши из гњ'језда. Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.). Шаљив, злонамеран благослов лако прелази у клетву (Час’ примао, час’ давао!).

— Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље.

— Убоштво човјештво губи. — У убошкој кући и паучина је потребна. — Из празне куће и миши беже. — Врећа празна не може на ноге. — Сиротиња нема сродства.

— Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре. — Господареве очи коња гоје. — Што смије поп, не смије ђак. — Служба није дружба.

Мени пласт рече: — Ево има три године дана Како мене подгризају миши. Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда он пусти мачка, а мачак кад опази толике мише и пацове почне их хватати и давити па све на гомилу свлачити, а и миши и пацови познавши ко је ту, стану бежати куд који.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, провинцијала итд., на платну.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Нијесу дуго ишли, кад дођоше на чистину. у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару.

Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару. Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш.

Не потраја дуго, ево ти оне двојице, носе некакву траву, те ономе ћоравоме очи помазаше, а он одмах прогледа. Миши нато бацише траву крај ватре и одоше.

— Ваљда им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац. САСТАНАК МАЧАКА И МИША Замоле се једном миши мачкама да учине састанак, не би ли се како нагодили да их мачке онако немилице не кољу, него да им плаћају годишњи

Док ево ти некаква старог сиргавог великог мачка, изиђе пред мачке, па виче: — Камо вас, миши! Излаз̓те да видимо какав начин одсада бољи но досада међу нама.

БАБА И ЂЕД У ЛОВУ Једне године појаве се у некаквом селу силни скакавци и миши, те се окупи све село и реку: ко ухвати десет шиша или десет скакаваца да ће му се платити за снахе десет вижлин.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Што тражиш? — окоси се сестра. —Нешто духана био сам оставио овде... —Паметан си! — мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Било је речи и о Миши Богдановићу; али се ту ништа друго није могло него доводити човека у везу са свима женама у кући.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили! — закључи стара миши— ца, али и не покуша да проба столицу.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама... Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче... И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље. Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ...

о том — рече — да не скрбиш, нити да се смућујеш, о, Дидиме, што нејмаш телесних очију; ако и нејмаш тих очију штоно и миши и мухе и гад свакојаки у себи има.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности