Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Јеси разумио? ПЕТАР: А? ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.
ПРЕЂАШЊИ и ЈУЦА ЈУЦА: Шта мислите, шта је мој старац учинио? КАТИЦА: Жалосна, да није само штете? ЈУЦА (Мишићу): Има ли овај пасош своју важност? МИШИЋ: Овај нема свога печата, не може дакле ни достовјерности имати.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани. Гудиш у пустој кући.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
редак код наших савремених критичара, ставља на одређене муке сваког ко се с дужним пијететом и љубављу прихвати да о Мишићу пише: већ прву реченицу, и нехотице, започињете подигнутим гласом, који, на крају крајева, одузима контролу над
Већ сам неколико пута започињао текст о Зорану Мишићу и прекидао га; ловио сам себе како упадам у замке његовога, рекао бих, страснога писања целим бићем, његове реченице
Приближили смо се, наиме, ономе схватању традиције које је, по Мишићу, кључно за разумевање целокупне модерне уметности, а посебно поезије, али га сам Мишић у готово чистоме песничком
Зорану Мишићу је био близак језик Костићевог срцаплетисанке, као и језик оне звездане књиге коју је Попа расклопио у свом песништву,
То је толико јако да никада нисам могао мирним тоном да пишем о Мишићу. А кратки есеји које је он писао – не, него језички саткивао – остали су за мене као недосежни обрасци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Испред вертикалне пречаге кајмакчаланског масива налазе се Чегањске планине. Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу. — Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко.
— За нас је било, чини ми се, Монт Еверест... Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба!
Није било далеко. Сјурисмо се код њега. Светислав се мало придиже и обрати се Мишићу: — Тресни ми мало овај јастук. Упалише ми се леђа... Тако. Е, сад је добро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од Кожуха лево настаје Зборска Коса, затим Кукуруз, па Ветреник... Је ли тако? — обрати се поручник Мишићу. — Потпуно! — Е, од Ветреника, још даље налево, пружа се Катунац и Гривица, према којима је Добро Поље.
Рецимо, ја сам председник те комисије. А ви, Мишићу, и остали који слушате, чланови комисије... — Молим! — потврђује Светислав.