Црњански, Милош - Сеобе 2
Причао му је то капетан Живан Мишкович, његов земљак, из Нађлака. Дошануо му је то и лајтнант Георг Новакович, који му је донео неке молбе од Трифуна.
Круг организације „Бахмутски фењер“ сматрао је да је име важно! Треба доселити руку Лазареву. Најзад је капетан Мишкович дошао Павлу, у формалну посету, да га пита, прима ли се да иде, за све њих, у аудијенцију.
Ракич је био дошао по њега, парадан, сав у сребру. У колима, напољу, дочекао га је Мишкович, надодољен. Ракич, кога Исакович није знао добро, а ни трпео, био је млад, лепушкаст човек, црне косе, црних брчића,
Треба да пожуре, каже – остали их већ чекају. Мишкович је био дугих руку и дугих ногу, а загрлио је, у колима, Павла, на тесном седишту, као да ће да играју, седећи, у колу.
у име свих њих, да они не желе да буду послати на пољску, или прајску, границу, него на турску, где желе да изгину. Мишкович се смејао, а кроз смех и накашљавао. Исакович је мислио да су напити.
Исакович запита, зачуђено, како то, кад се зна да је Костјурин на путу? Мишкович му рече да се вратио. Нису се дуго возили по Кијеву, а кад кола стадоше, све је ишло, журно.
Није му се баш допадало, то друштво, али баш кад хтеде да запита, откуд, та балавадија, ту – Мишкович га је већ уводио у идућу просторију.
Није, међутим, имао времена да ишта пита, јер му Мишкович, љутито, оштро, промрмља, да ћути. Павлу се чинило да су, тако, стајали, дуго, непомично.
врата, десно, отворише се и Павле виде како уђе човек, дебео, крупан, у францеском оделу, са огромном периком, коме се Мишкович, дубоко, и много пута, клањао, а Павле, исто тако. Мишкович је Павлу шапутао тихо: Воронцов!
крупан, у францеском оделу, са огромном периком, коме се Мишкович, дубоко, и много пута, клањао, а Павле, исто тако. Мишкович је Павлу шапутао тихо: Воронцов! Павле се, неколико пута, пресамитио.
Мишкович је Павлу шапутао тихо: Воронцов! Павле се, неколико пута, пресамитио. Мишкович затим приђе Воронцову и пољуби га у руку. Павле, исто тако.
Павле се, неколико пута, пресамитио. Мишкович затим приђе Воронцову и пољуби га у руку. Павле, исто тако. Мишкович онда изређа, гласно, имја и чин Павлов, који је у Аустрији имао, а Воронцов потапша Исаковича, по леђима, чврсто и