Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања пацова и мишје цике. Никога није било у затвору са њим, сем – бар се њему тако чинило – његове сенке.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају старе мишје приче. Њега треба да изаберемо за свога војводу. Тај ће нам показати како треба да се чувамо од мачака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На скелу смо стигли готово истовремено, а онда се она зауставила и почела да уређује своје мишје сиве чуперке, пудерише се и боји ружом бескрвна уста.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
начинио и од злата хаљине.“ А баба јој рече: „Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје коже, то баш неће моћи начинити.
да сваки човек донесе по толико и толико кожа од мишева, и тако за неколика дана добије кћи царева хаљине од саме мишје коже. Па одмах цар скупи сватове да се сутрадан венча са својом кћери.
те јој се однесе у собу када воде и две беле патке, а она закључа врата, и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне.
Онда она у својој собици свуче хаљине од мишје коже, па обуче оне од свиле, па отиде међу господу. Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу.
“ По том се украде и отиде у своју собу, свуче свилене хаљине, пак обуче опет оне од мишје коже, а господа кад опазише да је нема, стадоше питати: „Куд је та лепота?“ а највише царев син.
царев син мало поигра с њоме, опет се она некако украде, па отишавши у своју собу свуче сребрне хаљине, а обуче оне од мишје коже. По том царев син распише за Леген град где је, и од свуда отпишу, да тога града нема.
Кад царски син чује за пепељугу, ђипи па отрчи к њојзи, раздере на њој мишје хаљине и натера је да обуче оне златне, па је одведе оцу и матери, те се лепо венча с њоме.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Добро ти човек и каже, прво погледај себе! ГОСПАВА: Испод креденца, иза ормана, иза шпорета, све мишје рупе! Није онда ни чудо што мишје цвеће!
ГОСПАВА: Испод креденца, иза ормана, иза шпорета, све мишје рупе! Није онда ни чудо што мишје цвеће! На тавану мишеви, у зидовима мишеви, испод патоса, у сандуцима, под креветом! Жао ти да платиш мало мишомора!
— фотеље, кревети, тенкови, војне трупе, кад боље погледаш, све су то мишје рупе! Само да нам се не види репато дупе! ИКОНИЈА: Израдио те швалер, па ти сада не ваља цео свет!
Не може све ни по твојој вољи! ГОСПАВА: А кад се загледаш мало боље, шта вири? Из мишје рупе реп ђавољи! ЦМИЉА: А ди ти је она твоја прекрасна бразлетна? ГОСПАВА: Бразлетна?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ситни егоизми и ситне таштине опет испруже своје мишје њушкице, и опет диже главу онај гњецани, на смрт унижавани, отрцани „ја”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
управљати, радити вешто као крмар крсмет — удес, срећа кувијерта — кров од куће кужина — кухиња кулатаст — мишје боје курбан — жртва (тако се зову обнови који се на барјам кољу и деле сиротињи) курисати се — наместити се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 14, 100). КУКУТА Сцхіерлинг (цоніум мацулатум). Кукута (главоболно зеље; свињавац; водена мрква; мишје зеље, Шулек). Код гушобоље обавија се болеснику врат к. испрженом на зејтину (ЖСС, 277).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Њене мишје очи су колале од метиљавог младожење што је крај ње седео, преко пијаних сватова до лепог, кршног Дадаре чији су је
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ако је млади миш остао без оба предња зуба, на што она с вештачким зубалом да рачуна? Док дланом о длан растури се мишје коло. Чак ни најмлађи мишић није веровао у столичине приче о боровима и брези.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
каже Вук — „свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор“ кулаш — коњ мишје боје Кулин капетан — заповедник турске војске, погинуо у боју на Мишару 1806.