Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити. Мишљах о прошлости, па од те разорене зграде стварала сам себи у мислима будућност.
Лепа је!... мишљах у себи... — али има нешто на њојзи што није лепо, што ме одбија, што ме туђи од ње... Тај поглед њезин, то није поглед
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ушла сам у овај пусти вајат. Овако обучена, као што ме видиш, пала сам ва кревет, па плакала, плакала — мишљах, очи ћу исплакати. Тако ме савлада сан, те заспах. Утом ти зовну... — А он те једнако кињи због мене, а?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Зеко! — рече. — Чујем. — Јеси писмен? — Јесам, у длане!... А што питаш? — Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова. Ја мислим да овде пише име бегово.
Сједи. — Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?... Крушка га погледа прекорно. — Еј, мој Иване!... Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех. А оно сад?... Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Глас њезин беше кô музика туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он уређиваше стазе по врту. Време је било благо. Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој. Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А прилика није да би довео какву из свијета. Сад како му драго о томе, елем ти је цијелијем путем од Рајчевићâ довдје мишљах о Јанку, и мишљах: бôго ти мој, да ми се како створити на Цетињу, па да му ја први донесем хабер!
Сад како му драго о томе, елем ти је цијелијем путем од Рајчевићâ довдје мишљах о Јанку, и мишљах: бôго ти мој, да ми се како створити на Цетињу, па да му ја први донесем хабер!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу. Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. Младост!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
док мишљах ја, живота како збиљском позиву одазвати се смртна може реч, одазва се Руварац позиву: умукнуо је; то је одговор!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му рече: — Е ја мишљах тебе зуб боли! СЕЉАК И МАГАРЕ Гонио сељак магаре и на њему клак.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ У недељу су ми капије отворили на граду источноме анђели што нашки су говорили. Мишљах да тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани повикаху: није то господар наш, и затворише се у куле.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Шта му би одједном!... Полуде, свете ми Петке!... Кâ да му је сестра, или ти жена... Мишљах и он ће се претурити од жалости ... О, часни га, и те жене !«...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИИ Синоћ сам, Госпо, пио разна вина, А све у част и слатко име ваше. Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору. Кад присједох мало украј поља, али није оно што ја мишљах, но то брдо накрај поља јечи како да
Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору. Кад присједох мало украј поља, али није оно што ја мишљах, но то брдо накрај поља јечи како да ће прснут у облаке. Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем! Колико је Црне Горе, Приморја, Зете и Херцеговине, крштене душе ту нема, која те
“ поврну ђакон живо, „што би ми без тебе, наш предобри, свети Владико!... Е, богами, синоћ до касно, баш до касно, мишљах и премишљах о ономе несретњему послу, коме ја краја не виђех. Чинаше ми се да гледам у амбис.
— Он започе: сердару, вели, таман као да сам поручивао по те. Вјере ми! баш мишљах по коме ћу ти поручити. — Ја мним, није ништа зла, кад ме ево сама срећа нанесе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
чоека ђе јауче иза гласа, па га запита, шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече: „Е ја мишљах, тебе зуб боли!“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Откуд ми? И гди су? А како чују у Антонија Шћавуна, то ниједном није мило било чути. А, лењиви трбуси, мишљах у себи, ради би да беспослени живу и новаца да имају. Нека би учили децу као и ја, пак би имали.
Милостиви благи боже, мишљах у себи, тешко ли су ти људи сагрешили били кад си им толике и тако различне језике дао! То ти је њима њи[х]ов тороњ
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Глас њезин беше к'о музика туге... И за то мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладно небо, и на тужно „збогом“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Напунио сам то буре прво водом, а његовом доњем дну наместио шмрк за воду и почео да је црпем. Мишљах да ће буре, кад воду из њега исцрпем, остати сасвим празно и без ваздуха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У тренутку ја заборавих све, сав бол, и мишљах полудећу од радости. „Дакле раскид, раскид, хвала, како сам срећан, како сам срећан“, шапутао сам кроз плач и свом
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што ли је то Јово поранио ? — рече он. — А ја мишљах друго... — И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма...
— Што ли је то Јово поранио ? — рече он. — А ја мишљах друго... — И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма...
— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. — Море махни ме. Беше тамо један... ђаво га знао... Некако ми се чини сумњив... па одох раније.
— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице. Зар те не прати Симо ? Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
овој истој џамији, кад наједанпут долеће н̓аква велика тичурина, па ме зграби и однесе на једну аду, ђе ме и остави. Мишљах се куд ћу и како ћу, док угледах једну кућу. Уљегох у њу и нађох двије ђевојке.
ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ! — Шта си се замислио? — упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао!
Ћипико, Иво - Приповетке
Мог'о би' сву у хлебу и вину потрошити... Преварио сам се!... Ето, к'о мишљах: гради се наша, 'ришћажка црква, биће на управи наши људи...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1890. ИИ БАБА ЈУЛИ-ПОСКУРАЧИ (кад мишљах да ћу умрети) Баба Јуло, нећу свећу, Знам ја куд је пут; Ето видиш: нисам збуњен, Па ни забринут.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару. — Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Али, вај, ја данас спазих бинске даске И тамо где мишљах искрени су збори, Где истине зубља непрестано гори, И с презрењем где се прате светске ласке.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
давна моја откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног усмрћења, Мишљах на све старе сусрете, На заносе који ме надвладаше; Ако љубљах, ако мржах, нигде ни једне освете, Час из радости, час