Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да је убије? И туђе у њој? Туђе? Устаје, бела калдрма гори на месечини, Мијат спокојно спава! Њега? На врата Мијатове собице прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да су позлаћене, моје токе од оке четири, — оне да су од сувога злата, и у њима три камена драга, нек се знаду токе Мијатове? Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“.