Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи! Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас, кад тихе кише мију Пред прозорима лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
грана жалосно капље, а са кровова тече прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре који се већ беласају. Свиће...
А Икета узима оно писмо, жмирка и чита, а при крају сваки час прекида и оним оштрим својим оком погледа Мију као с чуђењем, те га Мија пита што га тако посматра.
— Гледам те, вели, тако — и опет час чита писмо, час посматра Мију. — Гледам те, вели, и питам се: је си ли ти Мија Беамтер фармацајт, или ниси. — Зашто? Како? — чуди се Мија.
Краков, Станислав - КРИЛА
Из врпцом притегнутих гаћа вириле су надувене ноге. На грудима је имао крваве проломе. Потпоручника Мију донели су полумртвог на носилима. Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије.
Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса.
Био је најављен велики број нових рањеника, те су старе растурили на све стране. У команде, депое и Африку. Мију су и против његове воље однели за Бизерту.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом.
Био је учеван и 'вамо разговаран ко какав калуђер. А био је и послушан. Док ко умре, одмах по старог Мију, да мртваца окупа и да код њег' прешједи, док се не укопа. Село га је волило и штимало.
Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију. — Ама народ припитује, моја слатка душо, па ја, 'нако знаш, казујем... Шта'ш:: дрво на дрво — чојек на чојека.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
С. помаже и рашћењу косе. Жене мажу косу зејтином који је уочи Ђурђевдана преноћио у с., или мију косу у води у којој је преноћио с. са јаблановим лишћем (ЖСС, 118; ЗНЖОЈС, 11, 267).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Учитељ дуже времена није за то знао; а кад је сазнао, звао је Мију својој кући, и с њиме разговарао и овако и онако, и напослетку оставио да буде: или-или.
И било је некако и смешно и мало непријатно кад учитељ дохвати Мију благо за рамена и преведе га преко прага. Зашто је Мија остао у туђем разреду после звона, нико није знао, па
Јани су мушкарчићи често нудили алву. Кода је већ два пута избрисала на њиховој скамији запис: „Сока воли Мију, а Мија воли Јану.
Живот је уосталом изашао био из њега још у Суду. Мртвога Мију гледа доктор-Милутин, и сва болница: — Онолики дечак; сада, као оборен зечић... Савест... кад се дигне — џелат.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што учини