Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо. — Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче: „Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!
Ћипико, Иво - Пауци
— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче ... И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на