Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду пасује; Плод је лепшин миљавост, Душе л’ срце смиљавост! 1839.
дивну одећу; доду — девојку; лепшин — лепојка или лепша јест лепа девојка, а лепојчин и лепшин јест то што и девојчин; миљавост — милина, драгоценост; душе л’ срце смиљавост — душе и срца мирисање, тј. мудрост и поштење.