Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Беше јој дао оно лепо Осоје и пећине, па оног доброг попа Мићу, па попу Мићи вредну и паметну пошу Мару и кућу под самим Осојем — пуну свачега, па пред кућом велику лиснату липу, под којом се
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Дабоме!... ПОЈАВА ВИ ГИНА, ПРЕЂАШЊИ СИМКА (при појави Гининој): Баш овај час кажем пријатељ-Мићи: ова наша прија-Гина завукла се у собу па по цео дан плаче. ГИНА: Шта ћу, ко ће ожалити покојника ако нећу ја?
! САРКА: А мени кујнско посуђе?! МИЋА: А ја, ја као и да не постојим? АГАТОН: Па и не постојиш, брате! ТРИФУН (Мићи): Не постојиш, разуме се! Зар теби није јасно да овде само Агатон постоји?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, не знам ни сама. Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који
Мучио се с њим око имена министара: Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити
одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«.
За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«. Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.
и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.
Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо! Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шофер успори брзину и Мића искористи прилику да дохвати за волан. Енглез мораде да заустави и том приликом обрати се Мићи: — До yоу wант то дріве?1 — Хоћу оно — и показа трубу. — О, соме алонг!2 Свирао је Мића до миле воље...