Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Беше јој дао оно лепо Осоје и пећине, па оног доброг попа Мићу, па попу Мићи вредну и паметну пошу Мару и кућу под самим Осојем — пуну свачега, па пред кућом велику лиснату липу,
ИИИ класе за варош Смедерево, и да врши дужност амалина исте класе за варош Ниш и да прими зараду из зараде истога; Мићу Мићића, берберина ИВ класе у еснафу пожаревачком, за изванредног бозаџију ИИИ класе у еснафу београдском, а да врши
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Оде у своју собу.) ПОЈАВА ИВ МИЋА, ДАНИЦА МИЋА (загледа опет у своју цедуљу). ДАНИЦА (кад спази Мићу, осети се непријатно дирнута). МИЋА: О, драга рођако, хтео бих...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци.
Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«. Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.
Има он и друго презиме, али под овим је много познатији. Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш: Мића »Официр«, свак зна.
А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.
— вели Мића. — А што, што мислиш?! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете.
Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.
је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ.
Зато оде задовољан. Оде да се мало прође јер га није држало место. Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу! Не би се близу зауставио.
»Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. Одмах се стадоше купити потписи на честитку. Срета потписа скоро читаво село, па му
Бербери понекад прибегну и досетци. Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као
па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.
И Срета му се освети поштено. Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Небо оловно, киша је пљуштала, а море је било тамно и нарогушено. Деца покисла, те силазе мокра и најежена. Мићу једва одвојисмо од аутомобила. Требало је прећи на острво Видо, али приста ниште је било пусто.
Нареди само да деца поседају, како се које не би преврнуло услед љуљања лађе. Ја Мићу ставих на своје колено. Лађа се занија, потом као да се стресе кад прорадише мотори, и одмах заплови.
Паувреѕ хоммеѕ, раувреѕ хоммеѕ!1 — Клима тужно главом вођа тендера. Лађа одмах ту пристаде. Један морнар изнесе Мићу. На обали ухватих дете за руку. — А зашто они спавају? — пита дете. — Уморни су — одговорих расејано.