Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
) БАТРИЋ ТОМАШ МАРТИНОВИЋ ОБРАД ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ ВУК ТОМАНОВИЋ МНОЗИНА БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ ВУК МИЋУНОВИЋ ВУК МАНДУШИЋ ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ ПОП МИЋО СЕСТРА БАТРИЋЕВА ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, кадија СКЕНДЕР-АГА МУСТАЈ-КАДИЈА АРСЛАН-АГА
Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање. ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш!
ВУК МИЋУНОВИЋ ЛЕЖИ БЛИЗУ ВЛАДИКЕ, ПРИТАЈИО СЕ КАО ДА СПАВА, АЛИ СВЕ ЧУЈЕ ДИВНО. ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?
Ко најпрви смути на састанку? КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи.
Рече Хамза Мићуновић-Вуку: „Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, боља ми је вјера него твоја! Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од
Распали се Мићуновић Вуче, па се Хамзи попримаче близу: „Какво Влаше, крмска потурице! Ђе издајник бољи од витеза? Какву сабљу кажеш и
Бич сам божи ја сплетен за тебе, да се стављаш што си урадио!“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори! Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега.
А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху. ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо! А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича.
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо
Ко разгађа, у нас не погађа. ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН ИЗИДЕ МЕЂУ ЊИХ. ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства.
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!
КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала! (подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли! ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Свој сурови однос према Турчину сваки хајдук могао је да оправда речима којима је Вук Мићуновић у Негошеву Горском вијенцу направио разлику између везира и себе: Он је хајдук робља свезанога, он је бољи е више
Затим се износи бој на Цареву лазу (1712); јунаци његови јесу по песми: Вук Мићуновић, који је представљен као највећи јунак тога времена (има песама које и његову смрт описују); Јанко Ђурашиновић, који
Ретко је кад Марко лепши у улози народног осветника, у улози хајдука који гони хајдуке — како би рекао Вук Мићуновић. Занимљиво је како Кравцов није приметио да Марко овде ради исто оно што и толики хајдуци и ускоци.