Употреба речи млада у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Моја фантазија беше ионако млада и живахна, и ја сам већ представљао себе да сам Рафаело, Анџело, или, најмање, Кореџијо... Ох, таште сујете!...

Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо

као снег лице, које су густи праменови црне косе кружили, и, после, јак и крепак стас, који је тако гибак био, као млада трска коју би човек могао превити у котур, а да се не пребије.

Знам да ће вас питати: да л’ је још лепа, млада, свежа, сјајна? Да л’ јој се још милијуни клањају, као пређашњих векова? Да л’ гину јунаци за њу?

над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...

Дође време да се игра. Ухватише се момци један до другога, не мож’ их се нагледати! Затим једна по једна млада и девојка, стидљиво гурнувши свога познаника, стадоше шарати коло. Ђошина мајка гледа до које ли игра њен син.

о прошлим данима са добрим старим учитељем, који им често у походе долази; а по кући, уз домаће послове, весело пева млада кметовица.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду! 13 Лав и бик Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га,

Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе! 'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара —

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Она два стара (свештеника) исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и проче, и које год дете

Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била млада). Текелија: „Молим, тко сте и одакле?” — „Ја сам Србин из Србије”. — Одма дуну, угаси свећу, и рече: „Ви сте Ненадовић?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

лице на плач прокопсати — имати успеха у животу прокртољити се — промешкољити се проносак — прво јаје које снесе млада кокошка просехирити — са уживањем погледати протолковати — протумачити прпа — велики страх пудар — чувар

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— шапутала је Петра. — Може ли преболети? — Кост му је само пребијена — није размрскана... Моћи ће!... Млада снага, па млада и кост, не брини!... А и овоме је добро. Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне. Не брини!...

— Може ли преболети? — Кост му је само пребијена — није размрскана... Моћи ће!... Млада снага, па млада и кост, не брини!... А и овоме је добро. Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне. Не брини!...

Међутим, рањеницима је ишло набоље. Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу... Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.

Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо. Чекај само док му превијем овај мелем што чисти...

потерати (стоку) закоцаћити — заврнути, забацити, затурити (шију) залучити — одвојити телад од крава запревежена — млада с превезом преко главе зимкуља — крава која се музе зими зор — сила зурка — рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И сва ова љубав коју срце сније Што се чини тако и млада, и нова — Све је осветнички фантом старих снова: Кобни ехо речи изречених прије.

Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене. ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне

Жагор. Затим опет два домина млада Казаше дијалог пун несташне шале. Заигра јеђупка, нага... А мрак пада; Свет с клицањем пали шарене ферале.

Заигра јеђупка, нага... А мрак пада; Свет с клицањем пали шарене ферале. Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...

јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец.

Његове очи биле су засењене том модром планетом која се негде купала у мору свог сопственог сијања, безбрижно, као млада жена у таласима које нико не види и нико не вреба.

На једном вечерњем раскршћу, недалеко од града, задржала је уморног путника једна млада жена и дала му воде да се напије.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поред гусака било је ту и гушчића. Баш то је хранила једна млада румена девојка, фрајла Јула, попина ћерка, и задубила се у посао, кад се наједаред трже, јер засикта стари гусак иза

— вели гђа Габриела. — Та... баш не велим да није; није ми један то призн’о... Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока.

Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда! Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло?

Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда! Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло? Ди да идеш, наша бити мораш!«...

Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и

Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом.

А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара! Поздрав’те ми мога доброг бабу: Да не коси украј Тисе траву: Покосиће моју косу плаву!

— Па како не можеш никако да нађеш себи жену? Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушкаста млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако к’о нико твој? — Хе, шта ћеш!? Другу Пéлу не могу лако наћи!

Фрау Габриела се понудила да му намести кућу, јер је имала за то укуса, па јој је то зачудо ишло од руке. Ту ће млада бити доведена, и живеће као ђаконовица, јер ће се Пера одмах после свадбе зађаконити.

младожењиној кући. Енђебуле запеваше, заплака се гђа Перса, а и млада мало, бришући сузе шпицом од »шнуфтикле«. А стари сват даде знак, и кола полетеше сокаком, и зачас се нађоше изван

У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде. Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу, запеваше девојке Бачванке, све

Изведоше и младу и доведоше је до кола у која беху најлепши и најбешњи коњи упрегнути. И млада беше дивна. Плаве очи као небо ђурђевскога дана, а поглед јој свечан и диван као данашњи сватовски дан.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је

Још као некад, док је била млада, сама она му чисти његово собче, надгледа га, храни, чува и готово једина она што с њиме разговара.

Она била млада, лепа, и како остала удовица, још више се пролепшала, набујала а онако сама у свој великој, богатој кући преварила се

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање. Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и девет година, јер као такав спрема се за женидбу. Двадесет и девет година!

„Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена.

Био је ујак Љубин, а жене још нема. Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти.

Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице! Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња? Има дућан, велику трафику и кућу. — Та ово девојче је баш њена слушкиња!

— Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду. Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их. Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи.

— Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.

Јеси л’ ти са господар-Чекмеџијићем задовољна? — Ако ви јесте, и ја сам, — одговори стидљиво млада госпођа. — Е, сад молим господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате? — Имам куће у О.

Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала. Неће млада голаћа, који би је за благо узео; неће матора, ма да је богат; неће човека без јаке титуле.

Она би хтела каква млађа чавека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година.

— Маните се тог посла! Зашто би’ ја за вас полазила? Тражите ви младе! Нисте ме хтели ни кад сам млада била, што ћу вам сад? — Ништа за то! Ја вас сад најволим.

Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу. Разговарају се. Чекмеџијић се

Срећна Мица, она доби мужа по срцу! Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде. Алка је још млада, али тешко пада другарици кад другарицу под венцем види, а она остаје. Онда девојке постају суморне.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Штета је заиста, што је она мила, млада девојка, коју сам ја познавао од детињства, умрла, и ту има много његове кривице, ја то најбоље знам.

Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим. Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да живи.

И то једно они су постали кроз највећу жртву онога колена. Они су то постали тек онда: кад је она млада, бујна, цветна и свежа шума издржала све олује и све громове и све сломове и постала пустош ради заједничке величине.

их стоје она јадна, стара порушена и ољуштена дрвета и у дубокој, тешкој и уморној резигнацији гледају се немо, док млада гора расте неправилно и кржљаво.

Африка

Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца. Енергична, млада, елегантна, она, не питајући ме ни ко сам, ни што сам ту, нити шта намеравам, решено се подухвати да подеси мој дали

Нова осветљења показују да међ старицама сасушених груди постоји понека млада жена, чије чврсте груди друкчије подрхтавају у игри. Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там.

Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави.

Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао.

Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса. Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану.

кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.

Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине. Све три су необично узбуђене.

Бубу је мали водени прашумски мајмун кога ми је неколико дана раније поклонила једна млада црнкиња близу Феркасандугуа.

То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица.

У првој ћелији на мало сламе седи, или више лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Што ћи штафирунг, уа велико господско, не треба тра, тра, тра на свадба. Узмиш твоја млада сос мало аљину, ти једосен о теос; пак идиш у твоја кућа и гледиш твоја шпекулација као поштен човеку.

Ама, знајте, не си сложи нешто. Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је хунсвутско. Зашто да правим срамота на моја кућа?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то.

Била је мања од Варваре, а пунија, савитљива, као тигрица. Била је то црномањаста, млада жена, истих година као и њена јетрва, али већ пете године у браку, удата са седамнаест, још увек луда за мужем.

То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму. Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај

Према оновременом церемонијалу, хтели су да младожењи покажу да му млада није гурава, да нема краћу ногу, а да нема ни израслу кост у пасу.

Никога није било у затвору са њим, сем – бар се њему тако чинило – његове сенке. Месецима, дакле, та млада жена, која му је умрла на порођају, није у његовим мислима, у његовом сећању, у његовом животу, имала никаква места.

Злато отвара и она врата, која ни лепе речи, ни сузе, не отварају. Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила, тако рећи, цео њен живот.

“ Божич је имао искричаве, сиве, очи, а све је на њему било сиво, чак и трикорн. Евдокија је била, сва, као млада кобила, на којој све игра, чак и грива. Имала је обичај да протресе косу, као да јој смета.

Било је у Темишвару, оваквих, рано зрелих, упаљеница, али су се, овако, као ова млада девојка, понашале само оне, лорфе, које су кирасири доводили, из Вијене.

А фратри су им послали по један розарио. Варвара се чинила скрхан, љиљан, у цркви, при венчању. А Павлова се млада појави као право чудо.

Само су у колу подврискивали, горостасно. Павлова млада, међутим, показа се, изненада, играчица какву национ дотле није у Варадину био видео.

А кад је Ђурђе покушао да је ућутка, љутито, Павлова млада исприча како је њена баба, богата и лепа Петричевичка – за којом је лудовала цела Славонија – имала, са својим мужем,

Коло се тресло, у сенаторовој кући, три дана. А што је најлуђе, у том колу, највеселија је била млада. Нису је пустили да оде са младожењом, да легну, али је она све то подносила, са смехом. Није скидала очи са Павла.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Има песама у којима се млада невеста тужи старијима на младожењу: Твој внуче, моје момче, не зна да љубит. Често се у овим песмама осећају утицаји

Ова млада претапања Аромуна су само последњи одјеци. Старо се балканско становништво повлачило у планине и напуштајући стари начи

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи. Жена, међутим, млада, воли живот, захтева пажњу, усрдност. ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак, и то ће све постићи срамном

(Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало. ИИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (млада лепушкаста девојка, уђе). РИНА (показује на сто): Скупите ово.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У загрљају, затим, била је гипка и свежа као млада врбова грана, а и уста су јој била таква: детињски хладна и свежа мирисала су на биље. Осетих како ми колена дршћу.

Међу њима била је једна млада, али још нико од гимназиста није успео да је заустави и разговара с њом дуже од два минута.

Шине су биле топле од сунца а између прагова избијала је млада трава још воденаста и хладњикава као да у себи чува мирис снега.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.

Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.

Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.

Драго ми је, изволите унутра. Ово је мој син. Уђе унутра; ту га дочека фрајла Лујза и млада госпођа Матилда, супруга млађег Полачека. Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац.

Коме неће у очи пасти? Но родитељи испитују, погађају се. Не иде му у рачун. Једна лепа, млада удовица, па богата, готово да полуди за њим. Не допада му се што је лако победу добио.

Горка је њена судба. Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. Фини, изображен младић. Запроси је у оца.

Фини, изображен младић. Запроси је у оца. Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.

— Видите, ја сам болесна, јако болесна, и опет би’ се удала. Лаћман се оженио брзо, срце му на лако узело мој живот. Млада сам још, морам умрети, а била сам рада срећна бити и добротом кога усрећити, — дубоко уздахне, очи пуне суза.

Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу. Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. Шамика гледа на Мимику. — Истоветна мати!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Затим, под непрекидним ударањем добошара, започе тише, разапињање шатора. Већина беше млада, први пут одабрана за рат, али је било међу њима и оних што су, последњих година, ратовали на све стране.

Брзо се споразумеше. Допаде му се девојка, јер беше млада, висока, здрава и јер је упорно ћутала, својим великим, модрим очима.

Но када снаху угледа, стаде као громом поражен. То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на дојци, ни она пуна, грудата жена, коју је чуо кроз зид како се целу ноћ цмаче и како мумла.

који је у априлу почео да пупи и мирише, са зеленим падинама брда и светлих, пролетних небеса, удисала је тада млада жена, први пут, свог мужа, као отрована.

и потресле, биле су успомене на Принцезу Мајку, удовицу покојног Карла Александра, која је, у његово доба, била млада жена.

Била се обукла као млада девојка. Имала је на глави читав пласт косе, који је био повезан белом траком и висио позади као уврнут коњски реп.

Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква какву је виде недавно.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ жели да има деце. „Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време

с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без порода. Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.

Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.³ Забрана која се односи на обоје младенаца је та да када полазе на

Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом. Млада баца жито на све стране, а сито на кров.

Тако, рецимо, на свадби код банатских Хера млада баца жито, а окупљени сватови говоре: „Колико зрна, толико деце!“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу,

“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти, нево, Бог дâ сретне дјеце!

У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често се изводе

невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање. Млада за време венчања мало подигне појас, те то семење из недара падне на под.

Млада за време венчања мало подигне појас, те то семење из недара падне на под. Ово се ради да млада има порода и да лако рађа.

“³⁰ Не само у нашем, већ и код многих других народа распрострањено је схватање да су млада и младожења за време свадбе, када се налазе у критичном, преломном периоду, изложени непрекидној опасности од урока,

Један од главних узрока несреће младенаца јесу уроци и, посебно, зле очи. ³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција.

³² Ефикасно средство су и тзв. рогови, то јест у неким крајевима млада кришом испружи кажипрст и мали прст на онога за кога сумња да је може урећи, па ће тако, мисли она, поништити штетно

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И то је шуга. КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.

смера, сваке недеље долази један млади човек водећи за руку сина, који се клатари у ходу баш као и његов отац. Млада жена и млади човек купују, свак за себе, по две карте за представу од три у Кинотеци.

Ако се не виде пред улазом, траже се очима по дворани. Кинотека мирише на дечје капуте! Када се млади човек и млада жена открију у тој сали пуној тајанственог филмског сумрака, они скрену поглед свак на своју страну.

човек и млада жена открију у тој сали пуној тајанственог филмског сумрака, они скрену поглед свак на своју страну. Млада жена тада расејано помилује девојчицу која има мајчине очи; млади човек откопча свом сину горње дугме кошуље.

Онда по екрану Кинотеке почну да се јуре Том и Џери. Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе.

Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе. Млади човек воли да гледа како се млада жена смеје кад се Том ухвати на лепак. Млади човек, иначе, није баш тако млад.

Млади човек, иначе, није баш тако млад. Успева да буде витак само кад увуче стомак и дубоко удахне ваздух. Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме.

Успева да буде витак само кад увуче стомак и дубоко удахне ваздух. Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме. Успева да буде млада једино у полутами Кинотеке, на представи од три.

Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме. Успева да буде млада једино у полутами Кинотеке, на представи од три. Ујутро то не успева. Ујутро, има подочњаке.

Ујутро, коса јој ни на шта не личи. Увече, одбија да седи на местима где је осветљење неонско. Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести.

Млада жена се увек најпре распита какво је светло тамо где ће је извести. Млади човек и млада жена заиста су млади само у Кинотеци, недељом у три. Али ја их познајем још из времена кад су заиста били млади.

Из оног времена кад је млади човек био витак и без увлачења стомака, а млада жена свежа под било каквим осветљењем. Познајем их из Кинотеке, где смо сатима чекали у предугом реду за карте кад би

Матавуљ, Симо - УСКОК

За Раком пођоше: Маркиша Стевов, Перо Пурох и Крцун Сердарев, сва три врло млада, иако два прва ожењена, онда се Црногорци жењаху у петнаестој-шеснаестој години.

Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па она свисну за њима, још млада. Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте.

Крцун дочека Јанка с пуцњавом и још поигра сâм по кући. Мати му, Стане, бјеше још млада, прикладна и весела жена. Она од прве рече Јанку: — Ево вас као два бијеса, али до другога Божића да се оба ожените!

Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром. Видје два млада ватрена седланика и три товарна. Коњушар, говедар и два ђака појахаше коње и испратише стоку на појило.

којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта пустина, преко које млада унесе дијете у кућу... Ту се вечера, преноћи и сутрадан руча, па се разилазе. Ето ти! — Много церемонија!

Еј, луда, млада главо, што не послуша! Крило наше, лијепа младости, црна ти мајка и ми с њом довијека, не одоље срцу огњеном!..

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ајде, жено! МАТИ: Опростите, богме нисмо се надали па девојка није ни преправна, а и млада је јошт. ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.) ОТАЦ: То богме.

МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека. ПРОВОДАЏИЈА: Видићете и знам да ћете ми благодарити. УГЛЕД 8.

ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем.

ДЕВОЈКА: Ја знам. Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће?

“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити.

“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити.

Ал ја нећу да умрем, оћу да се гојим теби у инат. МУЖ: Добро, добро! ЖЕНА: Отишла сам у цркву, злоудно млада невеста, кад тамо, свака, свака боља од мене. Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У жирију су се, јасно, осећале две струје: ону политички свесну, пресвесну, водила је млада Немица из НДР; одушевљавала се дечјим политичким чланцима, нарочито кад су долазили из Источне Немачке.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Иако је нова српска књижевност релативно млада и још непотпуно развијена у свима гранама, ипак се у њој могу опазити и обележити одређени духовни и књижевни правци.

72 Као готово сви људи њенога нараштаја она се огледала на поезији. Почела је певање још као млада девојка, 1847, и јављала се готово по свима листовима српским онога времена. Издала је три књиге Песама (1850, 1855.

готово сви млађи писци српски, али је дала места и популаризацији наука и отворила врата новом реалистичком покрету. Млада Србадија, идеолошки орган Уједињене омладине српске, заменила је Матицу, и излазила прво у Новом Саду, потом у

Филозофија се зна по Хегелу и по Кругу, књижевност по Гетеу, Шилеру и Геснеру. Шелер, кога је »Млада Немачка« више волела но Гетеа, јесте главни песнички узор песницима четрдесетих година; шездесетих година Хајне

« Крајем четрдесетих година пристигао је тај очекивани нараштај. 1847. почињу рад два млада »вуковца«: Ђуро Даничић, који својим Ратом за српски језик и правопис даје научно образложење Караџићевим идејама, и

у српској поезији, која је немоћно продужавала традиције суве и хладне кабинетске поезије европске из XВИИИ века. Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи

Змај је био песник акције, националне и политичке, Программ-Діцхтер, Фреіхеіт-Сäнгер, какве је давала слободњачка Млада Немачка, »рода васпитатељ«, како су наши стари замишљали идеалног песника, јаван песник, у пуном смислу те речи.

против романтизма ослабила и општа љубав за чисту књижевност, у српској књижевности нема правих књижевних часописа. Млада Србадија, пренета у Београд, и раније више идеолошка но књижевна, добија све више публицистички карактер.

Његово дело има својих знатних мана, које одају још млада човека у животу и новога писца у књижевности: ту је мање дата реална и истинита слика једне разривене породице, но се

На тим изложбама не само да се достојно представила млада југословенска уметност но се поводом њих створила и уметничка критика српска.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Ове речи — слатке стреле — Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле — Оде на две — на три поле.

“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело лице крије, Умало да падне.

“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде чуда! Једна мома стоји бела Кâно снега млада груда: „Ој девојко, злато чисто! Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?

“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај!

Фала, Боже, на дар ови, О помози, благосови, Да ми како с права пута Душа млада не залута! (1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени једна крила,

Сад би гледô дено мома Понајлепши има, Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели сека, Наљубим усница. (1844, 5.

(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре, Нема сунца миленог, Нема мог.

(1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!

(1845, март) ? Никад није вито твоје тело Рука моја млада обавила, Ни с' у твоју усницу упила Моја усна икад, чедо бело!

Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо,

Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу голу!

се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ипак сам био нераздвојан дјелић најпоносније поворке која је пловила пољем испод млада јутарњег сунца. — Ево нас, живи, здрави, посао завршили! — свечано је објашњавао дјед пред вратницама нашег дворишта.

Куда? Куда ли то тежи срце узнемиреног пјевача? Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то знати.

Замисли, необријан лопов, дугоња и бркоња, обучен као сеоска млада, маршира испред двојице наоружаних „дјевера“. Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава.

НА РАМПИ У самом подножју планине преко државне цесте постављена је јака дрвена рампа начињена од млада жилава граба.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Само је почела брже да окреће чекрк, а при том да јој се пуна, млада снага увија, крши; да јој груди више одскачу, а обле јој мишице на рукама да се показују, затежу минтан.

који се, већ загрејани пићем, завалили, раскопчали минтане, бацили гуњеве и почели да кашљу, кркљају, тешко уздишу! Млада их и младожења служе. Само је један фењер, окачен о грану кајсијину, осветљавао озго.

Играју лесу, али невешто, круто, нешто од стида што им се млада, тек набубрена тела показују, ма да су ту сви своји, а нешто и од велике пажње, којом прате игру њихове „снашке“.

— Е...?! — Јест. Већ и крв пљује — поче ме уверавати. Била је то његова жена. Млада, скоро доведена, још без кукова и прсију и у лицу не толико лепа, али у телу, стасу као да је још девојка. — Иди!

да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих

— Бог да га прости! Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве.

Само она није смела њега, Миту, да оплакује, јер стид је да млада жена пред светом жали мужа, а нарочито да му набраја његове добре особине.

Не што је нису волеле, већ нису могле, није био ред. Сама је. Мушке главе нема у кући, а она онако сама, удовица још млада и лепа. И зато није било у реду да јој ко долази, посећује је.

А свирка је била мека, дан топао. Први пут она осети — осети да је лепа, млада... И, сва срећна, поче да дрхти, осећајући како оно што је чекала наилази, остварује се, лепо, добро...

но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп?

зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће крила да ти озраче.

чула, док није један из двора се винô, браву одврнô, врата одшкринô: „Па које добро, лепа хришћанко, ил' невоља која, млада незнанко?

Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче допусти, хришћанска милост да је у двор пусти: була

Дуго је тако чекала млада, кад уједаред отворе се врата, излети један коњаник из двора, рекô би трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у

Узми Мару, имаш стада, од истока до запада, стадовита ј' оца кћи! Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја.

Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко гледа, погледом је сагорева.

Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти милостит, израиљски народ не да.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на

Сад се цар томе још више зачуди, па како је била млада и згодна помисли у себи: „Ова би била добра за моју кућу и моје дијете“.

После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости.

поручи за све своје чипчије и рече им: — Ево мене нађе велика штета, а вас ненадна срећа; сломи ми се мркуља јалова а млада, ваљаше петнаест златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса,

Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? — Ваљада им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Е, моја кјерко, старији су паметнији, па знаду шта је за девојку; а она је млада, луда. ЉУБА: Али ако се родбини момак допадне, а њојзи не?

“ ЉУБА: Стар ми је заспо на крилу, Мени га веле будити, А ја га волим љубити, Негол’ га млада будити. СТАНИЈА: Видиш како говори сама, да је нико не чује. ЉУБА: А зашто говори кад није лепо?

СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба. ЉУБА: То неће бити код мене. СТАНИЈА: Ајде, ајде!

Ја сам у мојој кући господар. СТАНИЈА: Каква свадба, жене гологлаве, девојке у сватове, млада невеста без превез; без свирку, без обичаја; све наопако, све на моду. НЕША: Сад што ћеш, како сви, тако ћемо и ми.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

ДОКАЗИ 28 10 ПОЗДРАВ 29 ИИИ 30 ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ 31 ГРЧКА ГРНЧАРИЈА 34 ВЕЖБА 36 ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 38 МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ 39 СТРАМБОТТІ 41 ИВ ХЕКСАМЕТРИ 46 МЕЛАНХОЛИЈА 47 ФРАГМЕНТ 48 АМОР ФАТІ 49 РИМСКА ЕЛЕГИЈА 50 В ПЛАВА

(12. ВИИ 1989) МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ Дідн'т И данце wітх yоу онце ін Брабант? Тwо Гентлемен фром Верона Једно од лица у оркестру,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

класници са брадама и лукаво заобиђено зачеће и како се оплођава тучак и материца и семеноводни канали пред којим се млада професорка збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко

је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

Наша млада уметница уврштена је већ у најважније стручне публикације. Иза ње стоји обимна библиографија, а њено име данас се може

Кад стигнем тамо где сам наумила, обрнем се око осе, па натраг. Рекло би се да сам најзапосленија млада дама у граду. Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“.

Интелигентна млада особа са литерарним склоностима и извесном афирмацијом у својој улици. Понуде под шифру: „Псећи живот“.

Има неке сумануте лепоте у призору који пружају два, ах, млада бића наслоњена на слона и наклавирена на клавир у једном граду као што је Београд! Кењај, кењај ...

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада. Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће.

ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од сунца плава, мокра од кише.

Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије? На првој стази дјевојка Уна, вјечито млада, знана из буна, кићена цура од Мартин—Брода, накит јој сија, зелена вода.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима. Млада жена, коштуњава и јака, донесе други џак. Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ.

Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође. Пљували су с времена на време. Рибе су се окупљале па зат

Димњак је излазио кроз горње окно на прозору. С једне стране стола стајала је још млада, висока и мршава жена, необично пријатног, паметног погледа, али већ свела.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

СРПКИЊИЦА — Српкињице селе, Српкињице млада, Где си до сад била? Куда мислиш сада? — У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето.

Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи. А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако.

Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Није лепо, мртав човек. СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године. САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер.

Све хоћу да те запитам, па ми некако не даде да дођем до речи: ама шта је теби, човече, па си се укрутио као млада на виђењу? АГАТОН: Не знам, стегао ме неки реуматизам у леђа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А кад оде Милан, Александар ми рече како се у селу, где су наши предњаци, налази једна млада сељанка, „ама да јој се из уста воде напијеш“, и позива ме да је видим.

Према вратима је био кревет, на коме је лежала млада девојка увијене главе и покривена губером. Чујем где Александар пита: — Ко је овде болестан?

Нисмо одмакли далеко, кад оно опет раскрсница, те и ту један остаде. Александру замакла за око једна млада сељанка, па сјаха „да би мало ноге исправио“. Пришао сељанки, са стране пута, и чујем разговор. — А удата си...

“ — али заћута, махну главом и с дрхтајем уздахну. — Чула сам — поче моја мајка — да си ишла... Млада девојка као да се прену. Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп.

— Не би било лепшег занимања од рата када би увек нека млада женска била поред мене — говорио је очаран, палећи цигарету. Лично је госпођа „капетаница“ сутрадан спремила ручак.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.

Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?... Та ја сам млада, лепа.... ја морам бити срећна !

Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату. Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.

Она се стресе, и одједном прекиде те мисли. »Шта ја радим... којешта!... Млада сам, здрава па зар да се не смем ни с ким нашалити. Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим !...

Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем... После два дана дође писар.

који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...

— Да ли да пошљемо на станицу за месо ? запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више. Нек остане која крајцара за брата.

Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа. Он се загледа у њу...

О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!... Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице, бело лице!

Данас ми је Спасов данак: Све ђевојке ружу беру, Ружу беру, в’јенце вију, А ја јадна луда, млада, Нити берем, нити вијем.“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити.

— 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи!

Не дај се, девојко, Млада преварити. 35. Овде нама кажу Момче нежењено; Ил’ га ви жените, Ил’ га нама дајте, Да га ми женимо Танком

се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра господара. Млоге су га моме брале, Ма га н’јесу одабрале; Тебе га је срећа дала, Да б’ сте дуго поживјели!

“ 54. Босиоче, босиоче, у ширину расти; Јер ће доћи, босиоче, старог свата власти, Па ће ми те, босиоче, млада потргати Оштром ђордом, босиоче, по б’јелу кор’јену. 55.

77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом звати, А свога ћу

77. Ој невене, мој невене! Благо томе ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када, Ја се млада на пут спремам, Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом звати, А свога ћу спомињати; Туђу мајку мајком звати, А

Јел’ ти какво добро у род било, Те си тако одвише лијепа? Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене!

Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан устајала; Ја сам лице

Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?“ — “Мој ђевере, злаћени прстене! Ја се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру

Кад ти тако у род добро бјеше, Чему си се удавала млада?“ — “Мој ђевере, злаћени прстене! Ја се млада бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од ђевера далеку шетању, Од заова

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

батинаш; иза њега остају крвави трагови Грађани Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци путујућег позоришта

ВАСИЛИЈЕ: ...путујуће позориште Шòпаловић! ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата. Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и корење.

Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у Загајце, за богатог трговца, Мунћана. Кћери те моје тетке, Љубице, умрле су младе.

Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама. Жена му је умрла млада. Мој брат је из тог брака.

Међу њима је био и чувени комичар, Буца. Поменута млада жена, са своје две мале девојчице, покушала је онда да се врати својима, али је граница, код Земуна, већ била

Са мном су упућена у пук и судска акта, и, она су ме пратила до краја рата. Поменута млада жена, која, разуме се, није била шпијунка, није више пуштена, него је интернирана, до краја рата, у Аустрији.

То ми је било тешко, јер сам, у оно време, био врло осетљив, осетљив поетично. Поменута млада девојка са којом сам се био верио ухапшена је у Трсту и доведена на Ријеку.

У њима је била кутијица сардина, и по једна паприка, црвена, као срце материно. Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао.

прегледу, др Думић је пронашао да имам болесна плућа и толика је била дисциплина, у Аустрији, у војсци, да су и два млада лекара, Мађара, потврдила ту дијагнозу. Отуда туберкулоза код јунака романа у Дневнику о Чарнојевићу.

У Крушевцу, једна млада учитељица, која није хтела да тако поздрави официра, била је батинана. Поменута млада девојка из Шапца видела је своју

У Крушевцу, једна млада учитељица, која није хтела да тако поздрави официра, била је батинана. Поменута млада девојка из Шапца видела је своју разрушену кућу у аустријским новинама, а њеног старог оца, који је био талац, само су

Питају ме ко сам. Сан Вито има мало, врло старо позориште. Једна млада Талијанка води ме да ми га покаже. Прича да су највећи глумци гостовали у њему.

Они се успијају као нова млада и веле: добро да се једном свршило. Окилавило се. Затим се опет грлимо и љубимо и певамо Тамо, далеко.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо свога дела. Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Наједанпут се утиша граја; народ се расклопи те учини пролаз на коме угледах млада човека око својих тридесет година. Како он наиђе, а све се главе дубоко приклонише. — Ко је ово? — шапнух механџији.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и

— Ето, синко, чиним оно што је и Христос говорио: вадим коров из пшенице док је још млада, јер после кад одрасте, ништа не помаже. Тако треба и са децом чинити док су млада...

Тако треба и са децом чинити док су млада... — Чича Пери баш згодно беше да развезе са својим поукама, али Спасоје, нервозан и нестрпљив, прекиде га нагло: —

При том још је млада, па може за нужду баш и причекати, није јој сабља за вратом. Снаша Јула већ је унапред изабрала собу у среској кући,

Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и дотле је можете усрећити и без новаца, а богме кад прође свој вакат онда траже новаца, па и то све

и одмах затим помоли се једна лепа, млада женска главица и потом указа се и цела »персона« нове капетанице, која придржавајући се за раме мужа скочи с кола.

стаде разлагати како то опет није ништа а како ће Каја тек на Цвети напунити деветнаест година, како је она још врло млада,.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис. Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.

! Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!

! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?! А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

За то време није уловљена ни једна јегуља, ни млада, ни одрасла, али је похватано милионима њених ларви, које су се из једне одређене океанске области радијално рас—

Тако постаје змијолика млада јегуљица која носи име »стакласте јегуље«, а поред тога има у разним областима још по који специјални назив (у

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ћемо, слаби, преврнути вером, Идолу другом, без суза и јада, Предаћемо се и речју и пером; А она биће иста, увек млада Природа, тај спас, и утеха, и нада. Сад знаш.

Дај ми уста твоја, дај могућност тајну! Јер осећам стално распадање бића, И док покрај мене мре природа млада, Нечујно, у самом почетку развића, И црном равницом тихо пада слана, У мојој се души простире и влада Мутна атмосфера

Осећам да нешто труне, ал̓ ни јада Нити бола има. Слична танкој струни, Затрепери само душа моја млада, И осетим да се у њој нешто струни, Безгласно и тихо.

Ах, крепки пркос где је сада Да презирањем живот шине, Где млада снага борбе рада, И бунтовништво спрам судбине? И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста

Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Што је човјек? Кâ слабо живинче! Погледају се Турци испод очих. Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена! Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!

Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах? СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се!

ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти. Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића.

Тужи млада ђевера Андрију, мила сина Милоњића Бана, који му је ланих погинуо од Тураках у Дугу крваву. Па се снахи не дао острићи

Па се снахи не дао острићи: жалије му снахин в'јенац било него главу свог сина Андрије. Тужи млада, за срце уједа, очи гòрê живје од пламена, чело јој је лепше од мјесеца, — и ја плачем кâ мало дијете.

Главе братске познат нећеш, нама празно! ере су их нагрдили, невјерници! Куд ће твоја млада љуба, куку њојзи! двоје ђеце твоје лудо, сирочади? Што ће јадни ђед ти Бајко, мој Батрићу, који те је одњивио?

Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару. Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза

А оно ево преваре се! Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа. Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли.

Брзо забаци шамију и сиђе. Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече: — Хајде да играмо. — Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.

Брзо забаци шамију и сиђе. Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече: — Хајде да играмо. — Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.

Јер адет је да млада од свега тога ништа не види, још мање самога мртваца, да не би, ако је можда затруднела, родила дете са каквом белегом

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти, најдаља чежњо очију нам земних! Колико је душа на растанак спремних, Колико је срца, надахнућа млада, Отишло у море вечности далеко Под зрацима среће и окриљем нада: Да уздахе наше саслушава неко!

и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица, — Ми, по милости божјој, деца овога столећа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Заова јој, млада удовица Милуна Пејова, који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом. Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.

Оне се замећу од росе, па се у некаквој чудноватој планини на некакву чудновату дрвету одгајају... 2 Вила је свака млада, лепа, у белу танку хаљину обучена. Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода.

Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На

“ (тј. донио). Б) НЕВЕСТИНСКЕ ДАРОВЕ 1 Ево познаје млада кума свога лиепим даром, кошуљом усниваном, невезеном, приплетеном и састављеном, на вјетру би полетила, (кад би

Састадоше се мегданџије, а кад наш стари и клијенити дјед видје кнеза млада, снажна, горопадна и сложен као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну му

— проклет био! наопослом — унапредак нева — невеста (млада) непоменица — змија ни мукајет — нимало не обраћа пажње ницина — болест жлезда новљак — нови, млади месец њака —

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. 232 36. МЛАДА И ЦИГАНИН. 233 37. КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ-МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО. 234 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО? 235 39.

110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116. Млада под вијенцима. 117. Желудац кокошињи. 118. Ластавица. 119. Грозд на чокоту. 120. Груда сира. 121. Чела у кошници.

После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док у један пут изиђу две старе оклепа- | не вешти, сухе као авети и почну сисати оне кости.

Мртви се зачуде како ускрснуше, ај | отац радујући се поведе их у свој двор, па их вјенча, и прве године роди млада царица сина са златном звијездом на челу. 28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. Имаше некакав цар жену коју преко начина миловаше.

Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех рука и трећу ђевојку златне звијезде на

И тако ова млада царица затрудни, те њезин муж добави од некуда једну пророчицу и упита је, да му каже, шта ће му жена родити, а она му

моја, хајде с Богом куда знаш, ја нијесам кадра ни сама себе хранити, ја сам сиромашна без нигђе никога, а ти си млада и зелена, па како ти Бог да.“ Одговори јој она: „Не, за Бога тако!

36. МЛАДА И ЦИГАНИН. Некаква млада рекне Циганину који јој је био дошао кући ради прошње, да би јој сковао плетиће игле, па ће

36. МЛАДА И ЦИГАНИН. Некаква млада рекне Циганину који јој је био дошао кући ради прошње, да би јој сковао плетиће игле, па ће му дати шиник проса.

“ Млада се онда попне на таван и нађе лемеш, те га збаци | доље, и запита Циганина, да ли ће то доста бити, а он јој одговори д

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Њи[х]ова млада телеса у здрављу да садржавају, на здравој младости основата је здрава старост; да им не дају којекаква јела слатка и

Мати моја, оставши удова с четворо малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.

Ево ти узрок. Из прве младости чују којекакве преповетке, то врло упамте. Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш.

” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце. Обичавајте, дакле, млада срца да чувствују, у најмањем листку, травици и цветку творца свога да познају, у живљењу и движењу мравка и мушице

Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи. Питам је, зар не може другог мужа наћи. Каже ми сирота уздишући: „Нашла би[х] ја давно

кћи, около тридесете године возраста, но гледајући на њу би[х] се заклео ко да јој нема више него двадесет. Млада, | здрава телом и разумом, прекрасна до удивљенија, поштена и благонаравна.

Лондон, ВИИИ кал. Іуніі МДЦЦЛXXXВ. Гулиелмус Фордyце Іоаннеѕ Лівіе” Друга два млада господина, Хенрикус Торнбол и Гулјелм Валиот, и ови ми дарују неке преизрјадне књиге.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу да је фратар сасвим друкчији него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали.

Сутра, на празник, биће ти очи као ољуштене шљиве. Што плачеш кад си лепа, и млада. Ја ћу да тугујем за тебе. Своје ћу очи подметнути под његове песнице. Нека их бије, злотвор.

Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим?

Из мрака се увукао у оџаклију, сео у ћошак и затражио вечеру. ’Је ли ова Аћимова млада?’ питао је жене. ’То је твоја снаја’, обрецну се моја мати.

— Он је штампао плакат о твојој женидби. — То ме се сада не тиче. — Млада ти није нека лепотица — одложи перо и запуши мастионицу. — Кад сте је видели?

“ Она је претрнула, а Никола се радовао: „Та ће њему смрсити конце због пара. Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице.

Није доручковао, а ручак му је с дуваном и литрењаком ракије доносила собарица, млада, здепаста девојка, која се стално безразложно смешила, откривајући високе и бледоцрвене десни.

Сви они знају ко је он. Нека знају! Кад је већ пропао, попови не треба да му читају опело. Млада је и здрава. Што је Симка боља од ње? И ракију више није поручивао у литрењацима.

Добро се сећа, петао га је пробудио тугом и из мутљага се извукла мисао: она да му роди дете... С њом да роди сина. Млада је и здрава. Све су жене исте. Што је Симка бола од ње? С њом је свршено.

А нема ни месец дана како јој је говорио: „Теби у мојој кући нема живота. Још си млада, спасавај се. Даћу ти пара колико затражиш. да моја кућа не оде у амбис.“ Трудна после толико година.

Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада. Тек је сад стигла. Посушиће преровске момке. А ти — у смоницу. Е, баш ми није жао.

Не мора то од оца да наследи. Јесте: сва деца имају или квргаве или клемпаве уши. Од лежања се млада хрскавица криви. Касније, с годинама, расте и исправља се. И чело им порасте.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Истога трена на западној страни неба угледала је како се рађа блистава млада звезда, и знала да је младић тамо чека. Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је

ЗЕМЉА ВЕТРОВА У време када је земља била још млада, а облаци се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

два млада научника, школована на страни, позвана да ово виде, нису видели ама баш ништа, само су били изненађени видом празно вер

Зна шта ће му, у пролазу, рећи та млада луда: да је њему, сада, лако да одмахује главом, јер имао је цео век и неку деценију више да размишља о свему што се

преподне, кад је сунце било чисто а зеленила разбуктана, угледао, на коњској гриви, своју положену руку: грива је била млада а рука стара. Кад пре?

Узун Мирко улази у собу, малу и сиву, у соби само четвртаст сто, око стола само људи и њихова лица, млада и сива. Не препознаје он њих, не препознају они њега, а и како би? Није ки лако присетити се ко је тај стари човек.

Када се Змај, 1833, родио, Кнегиња Љубица је била готово млада жена и ауторитативна српска кнегиња. Кад му је било десет година, она је умрла: тада више није била ни ауторитативна,

Још се у 1813, години великог пораза, препричавао одговор који је млада Љубица Обреновић дала своме мужу, војводи Милошу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.

Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'! Сунце зађе - паде тама А ја остах сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно!

“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!

“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те! Ни откуда нема ми одјека...

излив срца, Излив душе сретних дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати се сретних дана!

Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог!

ил' не да Бог! Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему! - Та увек смо ми на њему!

ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара. „И ти паде, брате драги!

Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена. Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон...

Од тог додира тајне неизречне Задркти цвеће, а та магла плава Остаје трагом анђелског задаха. ... Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.

Пустимо љубав слободно нек' цвета. „Колегинице! љупка, млада жено! Зашто копниш тако у одаји сама? Изиђи да видиш драж априлске ноћи! Зар ти мије тешка самоћа и тама?

срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Оба млада нова познаника руковаше се пријатељски, поклонише се пред управником и пођоше у грчко одељење стоваришта књига.

Могу ли добити један конац да тачно измерим њене димензије?“ Синовица апотекарова, млада девојка, пође у претсобље да оданде донесе конац. Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла.

Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и окрену се - обоје се погледаше узајамно. „Исак!“ узвикну млада девојка, „како си нарастао и развио се!“ „Како си лепа!“, рече он, очаран њеном лепотом. Обоје поцрвенеше.

Тек идућег лета га сретох у шетњи на десној обали Кема. Не беше сам; под руку са њим, шетала се једна млада дама. Кад ме примети, ману ми руком и викну: ,Хемфре! Јеси ли жив и здрав?

И зато ми она остаде забележена у памети. Но она млада девојка, безобразница, не дође на уговорени састанак. То ме је врло разбеснело, но сада видим да свако зло има и своју

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Умро је у ропству. Ћораво, налетело, па заробљено. — А поп Мијаило? — Он ти је црк'о од грипа, после рата. Оста млада попадија. Па се зацерека и цмокну у прсте. — Шта ти је побратиме? — шапнух згранут овим одговорима.

— Кад гледам Грка, господине, онда осећам одушевљење за своју расу, као кад девојка истински осећа срећу што је млада, лепа и невина. Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица.

комичан некоме у неким приликама, а нарочито у очима те младежи, и то ове данашње младежи, која у ствари и нема млада срца и којој једино године, дакле цифре, дају право на све.

одсекли два прста на десној нози мали и домали. Упропастила их јадница ужасно тесним ципелама. Ова млада девојка, која га двапут дневно посећује, а још иде на штакама, привлачи га чудно.

Појавила се она као преконоћ и поникла, радосна и млада, између старих оронулих зграда тамних боја, остареле дрвенарије.

Тада сам тек по дигао очи и угледао чобанку. Сасвим млада, снажнога и правилнога стаса, развијених и чврстих листова на ногама високим и танким, она ме је прво поздравила, док

(Водници ове чете били су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кнежевић — сада професор негде у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире.

А кад се то догоди, кад се роди нова, млада, за живот способна истина, која без сентименталности, с окрутношћу свега што је младо и забрекло соком, збаци стару

Али га можда понешто и прецјењују. Јер он је уједно и најјачи и најлабилнији покретач. Пратио сам млада човјека, с литерарним амбицијама, доста талентирана, уосталом, у коме је читаву његову револуционарну огорченост;

Чинило ми се да је глухоћа за благодарност најизразитије обиљежје људски неразвијене јединке, или још млада и неистанчана друштва.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу, па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости.

Сад они ту живе и све тимаре, ал̓ има једна млада вишња на сриди, ту отац највише чува и воли. Сваки час је пипа, сваки час је милује, ал̓ како није, доста да се баш та

Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе? — Ваљда им је нестануло дрва али воде, — одговори магарац.

Наједанпут заурлаше пси на дворишту. Млада искочи да види, а кад се врати, свекар је упита: — На шта лају пси, снашо? — Па на уста, свекре.

Ту ћемо се наћи. Сватови се зачудише: где ће бити та гора што плаче. — Идите ви само напред, — рече млада — ја ћу вам већ показати где је то место, иако тамо нисам била. Успут питали су младу: а зна ли она где јој оде отац.

— А хоће ли штогод да улови од звериња? — Што улови, оставиће, а што добије у лову, донеће, — рече млада. После два сата млада рече: — Стојте, сватови, зар не видите шуму што плаче? Да причекамо оца.

— Што улови, оставиће, а што добије у лову, донеће, — рече млада. После два сата млада рече: — Стојте, сватови, зар не видите шуму што плаче? Да причекамо оца.

Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите. — Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети.

Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек. Онда старац ушути и не хтје више говорити.

Сиромашак, пошто даде сва три дуката, пође одатле и дође на конак гдје је млада жена а стар човјек. Сједну те вечерају, и пошто вечерају, оду да спавају.

Сиромашак пође, и пане му на ум како му је онај старац говорио да не иде на конак гдје је млада жена а стар човјек, „и ево ја умало главом не платих. Одселе ћу вавијек слушати ријеч старчеву“.

Дао бих ја и све краве па и волове манастирске, кад би се могло. НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР Ходила снаха млада са заовом у пазар, па срету једног калуђера те га обје пољубе у руку, а он ухвативши невјесту за руку заустави мало,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

На њој оно место мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као живот нада.

а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.

Зар не чу ветар да о прозор бије, С њим моја слутња, моја чежња, нада, Страх у даљини? Знадох да си млада, И тако лепа. О зашто је, рако, Ти бар не виде да за тебе није?

ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата белега.

жеђ живота, у мраку страдања, И душу, и срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела млада, нова; Уместо покрова.

страдања, И душу, и срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела млада, нова; Уместо покрова.

Које ли је доба ове ноћи црне? Изгледа дубина мрака да се губи. Каква млада звезда као птица прне, Подсети на светлост коју борба уби. Које ли је доба смрти и ужаса?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

живота када види Хамилтонов Хол у Медисон авенији, а да се не подсети колико су биле велике заслуге ова два млада патриота у одбрани федералног уређења нове америчке републике?

То ми је била награда, и то веома лепа. Аутор ове скице је била перспективна млада уметница која је добила неколико награда у уметничкој школи у Гриноку.

Одједном сам приметио групу људи која посматра шкотску трачицу. Била је то млада жена у брђанској ношњи, а играла је веома добро ”игру мача.

- Да, доведите га - приметила је једна заједљива млада госпођица, - кад је он овде и ви личите на човека и скоро па да сте лепи.

На тај начин сакупили смо три стотине долара и купили неке апарате, али је сигурно да никад два млада научника нису тако тешко радила да зараде три стотине долара.

Прва је била Америчко удружење математичара. Године 1888. два млада наставника на Колумбија колеџу, Фиск и Џејкоби, основали су математички клуб.

Њему је доктор Фиск био секретар. Таквог секретара никад није имала ниједна млада и активна научна организација. Удружење је напредовало и, 1894.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Богме сте погодили! —А што ћу? Нудер, смилуј се, па нас пусти у кућу! —Хоћу баш! —Је ли млада? — огласи се неко изнутра што је разговор слушао, те се надвири да види ко је. —Пусти! — одговори први.

Отац гледа своја два сина, млада и јака, и мисли: „Док је њих, биће и хлеба!” Па се договорише: дигоше од своје владе путне листове и упуте се у Боку

И, посве разбуђена, осјети се задовољна, а млада свјетлост дана охрабри је и учини да схвати јучерашњу вијест. Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди.

Ишла би да као и прије тражи друштва, но већ не може: сад је дјевојка, па јој се замјера. А и они, њена млада чобанчад, одрастоше и оставише шкољ. Бог зна куд су! А други, што их замијенише, нијесу за њу, — премлади су.

прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га к себи млада Морача, разблудна грјешница у граду.

Ненавидни, болан, тежачка наша пизма! Као веле: Илија стар, а жена му млада, па да их завадимо... 'Ајде, среће ти! Шала, брате, све шала! .. Је ли тако, Цвијета? — Шала, а да што?

У прошарици показа се крст, на махове засија у сунцу, и литија суче се полако, мирно, издржљиво. Четири млада човека, у белим туникама са кукуљицама, носе кип светога Рока са црвеним плаштом; кип се на сваком кораку клања, као

А кад пође према засеоку, учини му се, по лакоме ходу, да је млада и витка. Хтеде да јој се јави, али се сети да јој нема шта да каже. Диже се и гледа за њом.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Што се трагична девојка, несуђена заручница која „шеће по разбоју млада“, зове управо Косовка? Њему је било непријатно, али ни мени није било лакше.

паралеле са песмом „Небески прстен“ из нареднога циклуса – као што се и сјај небеског прстена „пропио“ и његова се „млада празнина“ „угојила“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините. АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други.

АНКА (кокетно): Па дотерујем се, господине! ЧЕДА: Е, ако, ако! АНКА: Па, забога, млада сам, треба ваљда и ја да се коме допаднем? ЧЕДА: Разуме се!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Још као млада и лепа удовица, у причи је хаџика Ташана згрешила са неким Маном Грком, дакле посрнула је будући да је прекорачила

16 Као да јој није стало ни до дворишног, па ни до кућног простора, на који иначе Станковићеви јунаци, међу њима и млада Софка, тако будно мотре.

Мисао о некој далекој непознатој земљи само је једна од многих утопија које је тадашња млада генерација у свету, након стравичних искустава у рату, донела са собом као неки могући модел решења без решења своје

У глави јој се вртело“. 376 Два млада тела, припијена и пресамићена на тесноме прозору београдске тврђаве, заједно дрхте и обамиру, падајући полако у чулну

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила. РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син.

“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај.

А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај. — Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар.

* * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака Донеше мален лȅс. За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб? А ја зар још да живим Без сина једина?

»Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња млада. Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга.

Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.

„СОНЕТ“ Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са крајем

Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела. Све ми се по глави Врзе и крстари Крчмарица млада И њен војно стари. »Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО! „Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан. ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа?

дакле, да доведем фрајлицу; само је ви дочекајте модерн; немојте тако високо говорити, да се не уплаши, јер је девојка млада. (Отиде.

) Мон фрер, гди сте ви? РУЖИЧИЋ: (као дошавши к себи): На Парнасу, на вр Хеликона. САРА: Јао, јао! Млада невеста вас чека. Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.

Петровић, Растко - АФРИКА

Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца. Енергична, млада, елегантна, она, не питајући ме ни ко сам, ни што сам ту, нити шта намеравам, решено се подухвати да подеси мој дали

Нова осветљења показују да међ старицама сасушених груди постоји понека млада жена, чије чврсте груди друкчије подрхтавају у игри. Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там.

Они су говорили о томе јер су очекивали с часа на час да се ова млада жена појави, а Швајцарац је хтео да зна да ли би он, иако је у друштву Н–а, могао отићи да је поздрави.

Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада. Други старац јој је отац, али није он домаћин, већ одсутни син, који је сам трговао и стицао.

Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса. Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану.

кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака). Цена кориа ипак није свуда једнака.

Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине. Све три су необично узбуђене.

Бубу је мали водени прашумски мајмун кога ми је неколико дана раније поклонила једна млада црнкиња близу Феркасандугуа.

То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица.

У првој ћелији на мало сламе седи, или више лежи но седи, једна млада жена у сасвим шареном арапском костиму, позоришном, пуном крепова, златних везова, шалвара, нанула и накита.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

се Турци непрестано буду примицали, они ће се наскоро помешати с нашима и прећи у јуриш с бајонетима, а да ли ће наша млада војска издржати ове напоре?! — ту Черњајев климну брижно главом и поче ходати тамо амо крупним корацима.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада, Ту је хладно, грозно, куд ћеш тако млада! Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали.

ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо.

“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате! Вичем земљи: Она није за те!

У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да

Топчидерска црква мала, Ал’ је пуна светла нада: Како не би била нада, Србин војно, српска млада. Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.

Слична оној где сам раније био. Пришао сам кревету, замишљајући како ту сигурно спава нека лепа девојка, млада и топла. И ја као да видим њену главу на овом јастуку. Пришао сам још ближе, готово да омиришем јастук...

— Дакле, собарица. Ти рече да је била млада, од двадесет година, лепа... улетела је у твоју собу. Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу

Интересовало ме да их видим. Причао ми је како су обе врло лепе, млађа је још лепша. — Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он. — А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин.

— рекох, као да и ја саучествујем у њеним патњама. Али да не би изгледало као да је сажаљевам, наставио сам: — Ви сте млада жена, а живот тражи своје. Такав човек сигурно не заслужује ваше поверење. — О томе је баш реч — настави она живо.

Било је и једно и друго. Ватра ме нека обузела. Иако је Одета лепа и млада жеиа, у мени се појавила неодољива жудња да тако љубим и своју Арлету.

На одморишту степеника застао сам да се приберем... У мени као да се тело борило са душом. На једној страни била је млада жена, врло лепа, која би ми без икаквог увода ставила на расположење своје дражи.

На другој млада девојка, за коју ме је везивала часна реч да ћу је ја лично чувати. Као на неком филму, те главе смењивале су се у

— растаћемо се занавек. А Арлета, моја добра Арлета, млада, лепа, туговаће неко време, а потом ће припасти другом човеку... Ужасавала ме је и сама помисао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода. Видите ли, једва от двадесет лета Може бити један [...

У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада! У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева.

Како л' да ти, што неможно, словами излажем! Седи сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле —

Сад нек' суди тко му драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих бака; И веселих чада више у силног Перуна Нег' угрјумих мудричара и

Трепавице т' дугачке Прекриле их румене, Обрвам, си узвила Кано млада Сарајка. Вјеруј вјери: Боли ме Што те туђом виђох ја; Већ ми ходи лијек дај, С мном ли у гроб лијегај. 1817.

Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца.

Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа. Даље ће т’ Мајка Анђелија тамо упутити млада, Гдино вам браћа под праведним скиптром уживају срећу.” ” С тим је ишчезнуо сан, и света и небесна лица.

1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног

Момчад млада разиграна Да покида лаке ноге, А девојке подскакују Да ји мило погледати. Све играју за ремеке, Ал’ ји једно

У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче. Она млада мислила се: — Пољубити, то се мора, Ма једнога ма другога, Најбоље је најлепшега, Најслађе је најмилијег.

1856. Јован Суботић ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” ИВ ГРИНЦИНГ Даше ми само два проводат девојчета млада: Ил’ је ту срећа већа, или је мука тежа!

Кад се ударе сунце и месец, једно помрча: Стане л’ земља међ њих, једно с’ увија у мрак; Два девојчета млада једном су беда јунаку Кад кроз гору и луг саме их проводи пут.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А усхте л’ само да се насмеје — Да те оживи, да те пробуди, Пољупцем да те опет залуди! ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП. ЂУРАШКО (за себе): На очима ти је бело, дртино! БОШКО: А како господар, ха? А како двор?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

А кад уђеш у велики, округли суд, дубоко се поклони...“ „Нијесам ја, жено, млада, па да се поклањам. Шта је теби? Да ти нећеш прећерати с том твојом науком!“ — велим јој ја.

Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке! А моја стара шјела насред

Давид: Па има једно тридесет година с једне стране, а... Писарчић: Но, млада је још. Давид: Дабогме да је млада. Још јој предњи зуби нијесу падали.

Давид: Па има једно тридесет година с једне стране, а... Писарчић: Но, млада је још. Давид: Дабогме да је млада. Још јој предњи зуби нијесу падали. Писарчић: Па добро, кад је тако млада, онда си је мора' дјевојком оженити.

Давид: Дабогме да је млада. Још јој предњи зуби нијесу падали. Писарчић: Па добро, кад је тако млада, онда си је мора' дјевојком оженити. Давид (упрепастио се од чуда): Ама, шта је теби?!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске.

XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.

Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски ученици, које је млада словенска црква сматрала светитељима.

погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана? Зар на моје старо раме Пада рука усијана?

Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИЗВОРУ Жуборли водо изворе, млада кад јутром доходи, сана кад лице огледне, лине ли сан јој у румен, је ли ме, водо, сневала?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као сунце«, нар. песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе.

(СЕЗ, 19, 1913, 166); б. у великој капи, смиљевцу, који млада носи кроз 40 дана после венчања, такође је апотропајон (упор.

(ТРЂ, ННЖ, 3, 111). На Косову, кад сватови улазе у младино двориште, треба да млада погледа младожењу кроз б. и да рекне: »Ја те гледам једним оком и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (іб.

, 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б. и у њега метне два парчета шећера, намењујући једно себи а једно младожењи, па кад ујутру угледа

Ако млада жели да има деце, треба, кад иде на венчање, да у недрима понесе киту б. (СЕЗ, 19, 84; 151); б. који је са младенцима

(СЕЗ, 19, 84; 151); б. који је са младенцима био на венчању, ушива се после у јастук (ЖСС, 216). Да млада носи на венчању б. у недрима то је раширен обичај (упор. нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 113; 122), али разлог није увек јасан.

На Косову, кад сватови улазе у младину кућу, треба да млада погледа кришом младожењу кроз д. венац и да каже: »Ја те гледам једним оком, и нагледах те се, а ти мене са оба не

и да каже: »Ја те гледам једним оком, и нагледах те се, а ти мене са оба не можеш« (ТРЂ, ННЖ, 3, 123); том приликом млада такође говори: »Један бор, два бора, трећа бела борика«, тј. да има најпре двоје мушке деце, па треће женско (о. с.

у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три пута око њега, и онда баце у бунар (или оставе поред бунара) свако по једну ј.

, у којој су забодени новци (ТРЂ, ННЖ, 3, 33 и 34). Негде опет млада, кад је уведу девери у кућу, пољуби огњиште и дарује га ј., и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28).

из Босне указује на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну мараму низ воду, да јој нечастиви не би

после једу млада и младожења и бацају се на кров зграде у којој спавају младићи ‹= младенци› (СЕЗ, 19, 180); на пријатељски колач (СЕЗ,

Ћипико, Иво - Пауци

Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву. Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике. Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама.

—А да по те дође смрт! — шалио се Иво. —Па?. .. Ма ја сам још млада... —Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се. Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.

И њих дроје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао. Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Узалудно ће ми бити да се правдам својом невичношћу, рећи ће ми да сам намерно тровала мужевљеву рану јер сам млада, а он стар, па сам користила прилику да га се отарасим.

Младожења, краљ, био је висок темељан човек, не млађи од педесет година. Млада је била танушна прозирна девојчица са великим уплашеним смеђим очима. Није имала више од десет година.

Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех. Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао.

Трава је још млада да би се стање стоке тако брзо поправило. И људи су посивели и омршавили. Убила их је туга за упропашћеном имовином.

је разумети да му она иде да би га видала, него ко зна из којих разлога, рећи ће да је он млад и леп човек и да је она млада и лепа жена, бадава што је он монах, а она удата и властелинка.

Шта томе да додам? Казнио сам га седмодневном покором. Морао сам. Јесам ли казнио себе? Кад мимо мене мине млада жена, ускомеша се и моје старо срце, упркос годинама које су ваљда радиле на томе да ме макар пред блиску смрт очисте

Онда је старац одједном схватио да је његова лепа млада жена осетљивија на присуство мушкараца него на било шта друго (на моћ, на богатство, на мудрост зрелог доба); њој је

Обред венчања Мијата Видића и Анке Којић извео је лично игуман Макарије. Млада је била уплакана, младожења равнодушан, остало спетљано на брзину.

Шта ће бити са Јеленом? Млада удовица Јелена вратиће се оцу, челнику Јовану Бардијановићу из тврдог града Козника у Расини, и неће проћи ни пуна

Та два млада клипана хоће да раде, неиздрживо им је да леже и дремуцкају, у њима сваки дамар трепери и неки их враг тера да по цели

Један такав вештак и зналац, као што је он био, није пропуштао прилику, нити је ишта одлагао. Млада је била ту, он такође, а то што овај тренутак за већину људи није био погодан, за њега не беше никаква сметња.

Нашли су нас. Најпре њих троје: вижљасти себар, његова млада жена и њихова мала кћи. Затим ће да долазе и да одлазе, и да долазе и да одлазе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1885. ЛАДА Студена зима је прошла. И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада. За њоме пролетњи лахор из мрачних планина стиже, И топло заблиста

С хришћанском тугом ја сам тада Волео бурни овај свет, И моја љубав, вечно млада, Искаше себи сродан цвет. То беше узор оних дана, Кад је у младом срцу мом, Трептала бледа Татијана И романтични

1887. СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.

Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада. Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и

ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада. Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме.

Под њом је калифа нежни, уморан од дневна рада, Сањао завичај мили и своја времена млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних страна, Где плави Еуфрат тече.

Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила пастирка млада; И пастир певаше песме у вече, тихо и тавно, Гонећи весела стада.

Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме? Бићу твоја.

Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.

Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини. Засмеја се млада дама, Па окрете коња врана, Удари га мамузама И прескочи младог пана.

Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети.

А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад стоји; Што времена ток суморни у

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Значи да и наша млада Земља сјаји светлошћу позајмљеном од Сунца, које јој увек осветљава само једну половину. Од њене неосветљене површине

Наша Земљина атмосфера као да намерно гута баш оне зраке који су најефикаснији за лечење. Ова два млада господина што су таманили виски, новинари су; онај трећи је сликар. Сигурно Вам је пао у очи онај млади заљубљени пар.

Још се нисмо погодили! Молим, посматраћу Вас само кроз обојена стакла. Овде, поред мене, сунча се једна млада турискиња која је своје плаве очи заштитила од овог висинског сунчаног блеска жутим стаклима.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Видина је мајка Танкопреље звала: Дођите овамо Танкопреље младе, Ухватите зраке Од млада месеца, Из њих ми опред'те За Виду пеленке.

Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута. МАТИ ЈОВАН СУНДЕЧИЋ Дјетињства њежног у првом цвијету, Кад не знах да ли живим на свијету; Па кад ми најпре

Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо! Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну.

Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија итд.). Узор му је био Бранко Радичевић.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мала и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова млада је врло необично изгледала у домазлуку Милице Перчиновић.

За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења. Ватрена жена просто је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право блудничење већ више него зрела човека и жене која је скоро безумничила у говору и

— Ми најбоље знамо која то тишина — смешила се стручно млада гробарка у разговору с једним парастосом, годишњим, доста веселим, чији су приређивачи већ поодавно претурили враћање

Шта ћутиш?... напослетку, ћутање и јесте најбоља капа за све празне главе. Кад се млада госпа Станојла довела, и показало се да ће ту сад да потече један миран живот са скромном и паметном женом, гос-Тоша

Што знам, ево вам: волим децу, волим младост. Никад млада нисам била, никад своје деце нећу имати! Децу ћу изводити на пут што боље могнем, сваком дати комад хлеба у руке, и

дечко је несумњиво даровит; отац не може живети колико треба да га изведе на пут, а нема ни средстава; мати је млада, она ће се преудати. Тих дана пред госпа Нолу испаде на улици и Хермина, некако свечана.

— Свеједно сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од венчања, и ништа, баш ништа: ни свадбени пут, ни млада у цркву, ни похођани. Доктор Мирко, ко и да није жењен; а Јулице нема нигде.

Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара, и за Србу... Слушај, сестрице. Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија... Трећи пут се ваљда удавати нећеш.

Оно, право рећи, посматрам око себе и видим да се све крњи и смањује! Газде које сам затекла као нова млада, не постоје више. Грабе људи, па страће, па други грабе оно страћено, и све је, Боже прости, као неки рингишпил: Ју-хе!

Без параде и чашћења. Паланка је поштедела госпа Нолу од стрелица; а није много ни занимљива млада која по трећи пут отпочиње исто. Само је господин Јоксим пропратио случај, али међ мушкарцима, за кафанским столом.

Слободна сам једва једаред. Ако Јулица успе да укроти оног вилењака, ко зна, лепа је и она, млада је, а има у њој снага и воља, ко зна, може још све и добро бити... Баш ти фала, господин Јоксиме!

Стоји пред њим као змај, и онај паметни Павле не уме да мисли ни да бекне. — Чујте свете! — вришти поштарка, млада лепа девојка, којој се Павле много допада. — Чујте свете, чујте!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте

Колико најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне!

што смо видили, Судбина у протокол ставити дала да мора избављена бити; друго: да није и њој самој било жао да тако млада и зелена (ово је само општи начин говора, иначе је она била увенуто-жућкаста) у земљи труне.

— — Ми, дакле, нашој Чимпеприч честитамо и радујемо се да је и она постала млада госпоја. »Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде

— — Ми, дакле, нашој Чимпеприч честитамо и радујемо се да је и она постала млада госпоја. »Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде млада госпоја?

»Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде млада госпоја?« — Него? Стара госпоја?

Реците, на пример, оној коју милостивом госпојом титулирате да није млада, пак ћете видити како ће вам бити; а запитајте ону коју госпојом младом зовете жели ли милостивом госпојом називати

Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста? Мати дозива девојку и младожења је дарива; на које она одлази. Прводаџија.

праедіцатум) — придевска одредба уз појам (млада, милостива госпоја); али у старој употреби и: титула уз име (от Предић) ПРЕДСЛОВИЈЕ — предговор ПРЕДСТАВИТИ СЕБИ —

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Уосталом, само без те простосрдачне дечје искрености, зар се та иста сујета не јавља увек и доцније код човека? Млада госпођа Олга добила је о рођендану брилијантске бутоне и задела их је у румене ушне рупице.

Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!

“ То млада госпа; али ће то исто учинити и њена госпођа мама, која свакојако жели да изазове од вас бар ову фразу: „О госпођо,

Госпа Станка је била једна млада, отмена госпођа, пријатељица наше куће, која нам је чешће долазила. Једнога дана, када сам запазио на њој извесну

То је толико мудра реч да се њоме, сећам се, правдала и оправдала преда мном и једна млада девојка, која је — обратно моме случају — пала, а по свима правилима није требала пасти.

Или увуче се господин код младе жене кад јој муж није код куће и таман млада госпођа села у крило разнеженоме љубавнику, а неочекивано наилази муж.

која је с обзиром на његове године и на уметничке напоре, којима је истрошио своје намучено тело — била и сувише млада.

би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају секретара, Јер ће туда у Начелство проћи.

Ми смо већ толико пријатељи да смемо и отворено говорити. У вашим годинама се млада жена не поштује, но се воли. Зар не? — Али... овај... како то... ако ви сумњате штогод...

Моја жена добија бракоразводну парницу као морална, чиста, исправна жена а међутим млада и лепа. Шта ће бити онда? Грабиће се за њу и узеће вам је испред носа. А обрните ствар, па ћете видети како стоји.

Јесте ли бар онда размишљали? — Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по

„Да сам ја само мало мислила, не бих одиста пошла за тебе“. — вели млада жена своме постаријем мужу. „Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и то“, — жали се онај који

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Дах побожне осећајности и фанатичан занос би обујмио млада срца при помисли на тужно Косово. Оно је неодољиво спајало мисли као неки узвишени култ и постало света замисао целе

А убијају и нас једног по једног, из дана у дан. Убијају нам млада наша тела, и још горе, младе наше душе. Можда ти све ово изгледа чудно. Али разумеј и опрости, друже.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше осам динара!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче. Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио.

— позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума листати, извора лице блистати, хој—хој, хоја-хој ...

ОГЛЕДАЛО Корачала млада жена улицом, а за њом се и велико и мало освртало. Такав је сјај и таква радост из ње избијала да се чинило — сунчана

и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно! — и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак.

Огледало у њеној руци распрсну се и разлете на све стране. — Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала.

Ах, како је тихо, како пуно месечине било море. Јесу ли године пролазиле?... У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац. — Гле! — узвикну млада жена. — Вечерас као да је неко овде био?

У собу коју је пресецао зрак Месеца, уђе млада жена, за њом дечаков отац. — Гле! — узвикну млада жена. — Вечерас као да је неко овде био?

Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину? Разболела му се млада жена, на коцки благо изгубио, а ничег нема на продају, сем неколико стотина оваца...

— шири Варалица руке, усавршава свој занат. Је ли чудо што му име и границе суседне царевине пређе? Чу о њему и млада мајка која се са Смрћу отимала о живот свога сина. »Када би му успело да Смрт превари!« помисли мајка.

— Поћи ћу, али ти ништа не обећавам... — рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже?

Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија. Протрчаше кроз њу јелени и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са

— уздахну орах, кад га нечија пажљива рука одвоји у страну. Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају. — Биће од њега царски сто!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Нога да не шушне. Ноћ паднала, месечина се спустила, а она, Реџеповица, чека ме. Легла на душеци, гола, млада, капка... Снага! Да цунеш, па да се заплачеш! Руке више главу фрљила, косу црну, филдиш, расипала око себе и — чека ме!

(Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда? ТОМА (одсечно, више за себе): Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема.

САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева! АРСА Жива више — не! Мртва може!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело. Гдје ли је расла та ружа што гори?

часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана...

Све цвјета, дише. Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси.

То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада. 40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

По људској лепоти за Момчилом не заостаје млада Гојковица из песме Зидање Скадра. Подвалом доведена у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива

Али, упрљаног крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што посмиди прахом и

Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже!

Једна жена, која се одметнула због турског насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја.

У Бану Зрињанину и Бегзади дјевојци више пута се понављају речи којима млада Туркиња исказује стрепњу — основно своје расположење — да ли се допада бану.

“ Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче; јест слободно, ал' није прилике! Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити“. Узја Милош помамна кулаша, па окрену од б'јела шатора, заметнувши копље наопако.

“ Тај се јунак наћи не могаше. Ал' ето ти млада Бугарина пред шатора српског цар–Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да прескочим три коња витеза?

“ Ал' говори млада Видосава: „Господару, Момчило војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам

јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.

Пак он леже санак боравити. Момчил' спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и

спава, љуба му не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.

Онда млада оде у ризницу, доватила сабљу Момчилову, те је сланом затопила крвљу; пак се врну у меке душеке. Кад ујутру зора заб'је

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Гледао је пажљиво у дјечака, а онда замишљено додаде: — Не би било лоше имати тако млада и промућурна курира. Видјећемо већ и поразмислити. Дружина дочека Јованчета и Мачка с веселим клицањем.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.

за то тако му одчали то злоте: кад је био обступио неки Тиваиду град с војском узимати, стојећи му под беденом, једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче воденична камена и сву му главу расцупа, те му се просу мозак.

А кад већ сустиже сутон, тај оде у илиџу да се окупа. И нађе онде код илиџе уз дувар у мраку где стоји једна млада жена. Та и приступи к њојзи, стаде је нудити ако јој је воља да дође к њему у дом лежати шњиме.

Не промењујте стара за млада; више је по божјој заповеди за почитовање старији од млађих... Зло је остаљати главу а к ногама се машати, проходити

Зове се мудрост прва, ама кажите која и каква ли је? То је прва, хитра и млада мудрост измлада се до старости чисто и поштено носити и не бити ветрену холујасту и бедујасту.

А камо вам танци и шњима вртежи? Колико пут путем проходећи с погледа. с мириса еда ти, лише обадвоје млада струка, не затрепти ли ти срдце и много доби остане ти на мисли? С једним погледом сиромаше, заробљен си остао! ...

БЛУДНИЦИМА Ако кога млада где путем и к цркви идући му, укоб сусретне га лепа накићена млада жена, то не да је фришко прође, него и с памећу се

БЛУДНИЦИМА Ако кога млада где путем и к цркви идући му, укоб сусретне га лепа накићена млада жена, то не да је фришко прође, него и с памећу се забезекне зурећи јој у образ, те изарад тога и од летургије на

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова. Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак

Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено

Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и

“ Али се никако не сложише. Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.

” Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовременска“, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.

Имам један абер за теб’ и поздравље... Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала откако се удала..

Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.