Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао
И од тада све она узела у своје руке. Доцније, у старости, деда шлогиран, тамо у дућану само седи. Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао. Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна.
Па ни у кући није била друкчија. Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се.
Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе.
И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима стајала, разговарала.
Младен му пошље. И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: — Ево, слепче! Види! Види како је све чисто! У реду. А ти?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК }