Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи