Црњански, Милош - Сеобе 2
Није скидала очи са Павла. Трећега дана, Ђурђе је био сковао заверу, да преваре сватове и соједине младенце, у мајуру. Било је удешено да чувени четверац мајора Рашковича дође по њих, а они да се, неприметно, искраду.
Мушке је сместио на сено, под стреху, а женске у жито, у амбару. Младенце је склонио у једне таљиге, насред дворишта, у мраку. Звезде су им се смејале на небу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
свадбених обичаја у нашем народу који се врши плодности ради јесте бацање жита, воћа и других плодова на младенце. Овај обичај је веома стар и познат је многим индоевропским народима (Индијцима, Грцима, Немцима, Италијанима итд.).
Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
начин — уклањањем, поништавањем чини за неплодност и уопште неутралисањем свих злих утицаја који су деловали на младенце, односно супружнике.
И у нашем народу постоји велики страх од урокљивих очију, које посебно вребају младенце који су лепи, млади, а налазе се у једној прелазној фази, па су стога веома подложни њиховом утицају.
Обреди плодности заснивају се на принципу имитативне магије (бацање семена и плодова на младенце, стављање у недра јабуке или јајета, отварање сандука са девојачком спремом) или на принципу преносне магије (обреди у
У Босни, па пример, када своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове.
У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце. На Косову, да би се „стало на пут“ рађању девојчица, повију новорођену девојчицу у украдене мушке пелене па очекују
Као што чауш на свадби, привлачећи све погледе присутних на себе, штити младенце од замишљене опасности, тако исто отац штити своје дете.
Ови обичаји и веровања везани су за мало дете (неодређене старости). Они се најчешће изводе на Ђурђевдан, Цвете и Младенце, дакле, за време пролећних празника, када почиње „ново лето“.
У источној Србији у пролеће, на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру.
Док младићи вичу „рана“, девојке певају: „Ој, цвеће раниче, јеси л’ скоро брано“. У Црној реци девојке су на Младенце ишле на ранило пре зоре, где су ложиле ватру на сеоском игришту.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И на круне и на венце и на митре од обреда, и на старце и младенце, на румена и на бледа. И на злато и на свилу, и на песме од весела, на Самсона и Делилу и на клетву њиних жеља.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Београд је измислио момке који главуре по угловима улица, куповање кича за младенце, ватање у капијама; Београд је измислио још сву силу ствари, а поврх свега— Београд је измислио мене или ме, и то је
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Гина брише сапуњаве руке о кецељу, узима од Симке послужавник, и уноси га у кућу) То нам је био поклон за младенце, од официрског кора! (Благоју) Шта ли је то могло да пуца? БЛАГОЈЕ: Знам само да је био машингевер!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде време, сведу младенце, старија два брата сведу с њиховим девојкама, а најмлађега са жабом. Пошто их сведу, али из оне жабе изиђе красна
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хм... И старац се стресе па настави: — Покажи, Алија, кад онуда прођете. У кућици сахранили смо младенце, малочас бујне, румене, пуне живота.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрога
По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају. А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А кад су се дома нашли, Наконче су снаши дали, Житом младенце посули, Па се село за трпезу, Да се почне гостовање Од три цела бела дана И три ноћи измеђице.
А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата. Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче, Обоје се загрлили И
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. по длановима, табанима, прсима, испод мишке, нарочито о покладама, или на Младенце, или Бадњег вечера (ЖСС, 183; 326; ГЗМ, б, 1894, 662; 671; ЗНЖОЈС, 7, 1902, 139; 140; СЕЗ, 13, 1909, 400; 445; СЕЗ,
У Скопљу чине то и Турци, »јер је то добро за здравље«, ГНЧ, 24, 1905, 280). На Младенце и на Благовести шибају в. шибљикама јагањце, »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид). О магичном шибању в.
(ЖСС, 121; СЕЗ, 7, 106; ГЗМ, 6, 1894, 371; 374; Караџић, 3, 1901, 124; 4, 1903, 168), на Цвети (ГЗМ, б, 265), на Младенце (СЕЗ, 14, 43). Ту в. неки скину чим сунце огреје (ГЗМ, б, 371; 374).
(СЕЗ, 17, 533). Д. се употребљује и као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид, Сврљиг).
На дан 1. мај момак га поклања својој драгани (ЗНЖОЈС, 10, 51). У народној поезији испод ј. налази се н остеља за младенце (СЕ3, 16, 280; 316). у једној приповетки Сигфридовог типа у доњем свету налази се ј.
), или на Велики петак (СЕЗ, 14, 50; 276), или на Младенце (цф. ЖСС, 96). Ко рукама дохвати мртваца, неће му се примити к. (СЕЗ, 32, 1925, 108). Непрм-к.
најбољи је доказ чињеница да се копривом ритуално причешћују. К. се први пут окуси на Чисти понедеоник, или на Младенце, или 1. марта (Даница, 7, 664; СЕЗ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Караџић, З, 229; упор. и Сцхнееwеиѕ, 126).
Код католика у Босни и Херцеговини младожењина мајка дочекује младенце на прагу и шкропи их благословеном водом и рузмарином (ТРЂ, ННЖ, 3, 72).
У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з. ради плодности (СЕЗ, 86, 1974, 436). Ива.
заветинама, литијама: у Лужници и Нишави (СЕЗ, 16, 1910), на пример, на Власовдан — »за здравље волова« (129), на Младенце (131), на Ђурђевдан (133 ид, 137), на Петковачу (»Пејчиндан«), — такође »за здравље стоке« (141), на седми дан
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо обављали своје дужности: крштавали децу, венчавали младенце, држали опела, ноћна бденија, недељне и празничне службе, светили водицу, освећивали славске колаче.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
гимнософисте дочекају ји његови самисленици у пуној униформи, и разумевши намеру наше Чимпеприч, с највећим торжеством младенце венчаду, после ког таково је страшно весеље следовало да су њи осморица с разбијеним главама кући отишли.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
старце и момке, ожењене и неожење, господу и пахоре, војаке и властитеље и слуге, бољаре и сиромаш, калуђере и оне младенце којино јоште сисају млеко и њихове дојилице.