Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да је покојни Марко жив, ала би се радовао!“ После тога следовао је испит. Кад су се младенци даровали, архимандрит отвори једно орманче, које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
) Зато су сад и најдуже младенци о њему разговарали, као и где да га наместе, а да не падне странцу или госту у очи. И баш се о томе у петак пред вече
А веселиће се целога дана и сву ноћ, јер младенци остају у кући, а тек после неколико недеља се крећу на пут, на Шацине науке. Стигоше сватови са младожењом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Венчање је свршено тек што се младенци беху видели. Варвара је била удата, уз мираз чувени; Катинку су пратила само једна кола намештаја, која је сенатор
није стигао да види како му жена Павла љуби, али је стигао да види како га узима под руку, и како га води, као да су младенци. Пребледе, али ништа не рече.
Седела је, крај мужа, ћућорећи нешто, као да су младенци. Исаковичи су, доцније, често, препричавали како је то њихово, прво, пролеће, било, у Росији, лепо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Логично је да се време свадбе, када младенци, будући родитељи, улазе у брачни живот, сматра најпогоднијим за извођење обреда који магијски потпомажу плодност
Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом. Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом.
³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција. Тако, рецимо, младенци често обуку одело наопако или га измере на кантар, али не гледају колико је тешко.³² Ефикасно средство су и тзв.
³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи
У свадбеним обичајима који изводе младенци да би добили синове, важну улогу игра мало мушко дете (комшија или рођак младожење).
У истом крају, а и у другим, забележен је обичај да из истог разлога, када младенци пођу на венчање, треба да буду сви сандуци отворени.
⁴ Негде се верује да још прве брачне ноћи, пре него што младенци легну у постељу, муж треба да раскопча на невестином оделу свако дугме, копчу и везицу, да се не би жена мучила на
⁵ Распрострањено је веровање у нашем народу да младенци на венчању ваља да одреше обућу да би млада, доцније, када за то дође време, лако рађала.
ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) Још за време свадбе „ваља се“ да неко од укућана прислушкује испод прозора када се младенци сведу, да се не би рађала глува деца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Црква, попа, причест и венчање, Коло, шала, винце и играње... Сунце јарко зашло за горицу, Ајд' младенци, ајте у ложницу. Ох грлења, ох велика миља... Бог и гледа па и благосиља...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
XВИИИ Сврши се и свадба тихо, мирно : мало ко и сврну пажњу на тај догађај. И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
а оно бар он, који је газда, већ толико је у вароши, бар он треба да зна какав је овде ред: да је већ једном време да младенци иду у своју собу. И зато она чим уђе чисто викну: — Хајде!
Ти, ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу... Ако не, ја не могу ништа више. — Идем! — Тако гробно чу се како свекрва убијено и решено одговори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 МЛАДЕНЦИМА Срећни женици и младенци, срећни ни (нам) зелени венци! Нека стареју и бељеју кô старе планине, нека цветају кô пролет, нек' вену кô јесен.
2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу запио!
шаљиви глумац, познат и као варимесо, дебели сват, лажња, ранисват, сукало чаша молитвена — чаша из које пију младенци на венчању чекрк — сукало; обртача; чевљак чивит — биљно плавило, индиго чизмеџи-баша — главни представник
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. »Шта ово ја чиним ?« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сестра моја Венгрија За ме заборавила, Нит' велика Росија Чује воздиханија моја. Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша. 1813.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Са таком свирком громко праћени Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том гробљу крст оборили...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 37), Ђурђеву дану (іб., 49). Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код пас (упор. нарочито М.
после једу млада и младожења и бацају се на кров зграде у којој спавају младићи ‹= младенци› (СЕЗ, 19, 180); на пријатељски колач (СЕЗ, 16, 203). Ј.
У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју младенци пре спавања поделе и поједу, ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174).
К. се за њих спрема и о даћи (најчешће на врло старински начин, без квасца), о општим заједницама (Божић, крсно име, Младенци, Велики четвртак), и у свима случајевима кад се очекује, или тражи, присуство предака (на пример, о свадби, о бацању
или у суботу пред венчање, девојка којој су родитељи живи, и он се у суботу увече накити гранчицама дреновим (да младенци буду здрави) и јабуковим или дудовим (да имају порода), а на те гранчице набоду се још и јабуке и кравајчићи, па се
Ћипико, Иво - Пауци
У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стари младенци, на своје властито чудо, родише сина, и стадоше крити дете. Паланка онда навали на бабицу. А бабица записа, код власти,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ.
На то радо присташе сви — и младенци, и родитељи њихови. Митанче већ може; из чорбаџијске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин, — дакле,
му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.