Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Мајку ми доведите! — говораше један младић у прљавој сељачкој кошуљи. — Ко каже да она мене не воли? Она само на оца мрзи, а мене воли. Ох, мајко, мајко!...
Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не знаш чије је лице
— питаше старац озбиљним гласом. Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић диже и пољуби старца у руку. — Наумио сам је, старче, у тебе просити.
— Шта,... — питаше младић зачуђено. — Ох, видим ја — рече кроз сузе учитељ, — видим ја да је дете невино! — Ћут’, учитељу!
— опречи се на њега Радован. — А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! — Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!...
— Ниси ти, а да ко је други? — Не знам! — одговори младић, а капетан, истресајући пепео из луле, рече за себе: — Јогунасто пашче!... Али ће признати, хоће!...
после, досетивши се нечему, рече: — Учитељу, синоћ око сунчевог заласка дође Николи Белићу гост из Груже — исти онај младић што их је све оне несрећне ноћи из пламена избавио...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Младић који се паметно влада до осамнаест година, после тога све ће бољи и паметнији бити. А који се дотле размази и поквари,
„Ах, браћо”, — одговори разумни младић — „Милцијадове победе ни спавати ми не даду!” Навластито у садашње просвештено време, кад се сами цесар толико труди
Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?” одговори младић, не знајући с ким говори. „Како то?” — воспроси опет краљ.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст рашири руке и не да нам даље ни у шуму ни у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« па пође мало напред међу госте, а све се снебива. — А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пањ је био врло висок. — Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе
— Ја знам зашто остављам живот Ивану... — Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. — Ти си младић. Твоје је срце бујно. Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно!
Бадава, наша Богословија може се пофалити што тако васпитана младеж излази из ње. Фини младић к’о из штифа, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се само учтиво извињава! Каже: »Шкодиће ми конштрукцији!
— Па како се само учтиво извињава! Каже: »Шкодиће ми конштрукцији!« Једва је попио пола чашице! Сирома’ младић, и сам се чуди што га је сад снашло. — Баш, бога ми!
Та док је видим, знам је и шта мисли! Гледам је к’о да је од стакла... Дакле шта кажеш: фини блед младић! Зар је то прилика за ону њену цвеклу?!
— »Па говорила сам«... Шта си говорила! Деде, шта си говорила? — Па што ме је пит’о. — Младић учеван и воспитан, дош’о из вароши... (из Карловаца, несрећо!
— Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се. — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о... света Бóна у шокачкој цркви, па ни словца...
Кад брж’ то, кажи ти то мени и протолмачи?! А фурт се нешто смеју, а особито она. Он и којекако; снебива се, сирома’ младић, па се чуди шта га је снашло. Ал’ она, смеје се, боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!
Сирома’ младић! Можда и плаче сад од једа и срамоте! Ал’ баш да видим!« рече у себи Јула, па притрча лако тараби, и стаде завиривати
Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује. Изађе јадан младић с Меланијом пред кућу, па не може речи да чује кад се разговара, од оног проклетог решета!... Један јед само.
— Ако штогођ стане да пребацује, а ти му реци: да сваки према себи тражи прилику; кажи му да младић има очи и своју науку, па види и разликује: шта је поморанџа, а шта цвекла. — Не брини се ти!
Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. — А можеш му и то рећи: да се доцкан сетио. Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила... То је већ свршено... Све му је забадава сад.
Док су мене слушали, и док сам ја могла... било је и којекако. Ал’ откако дође онај младић, не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала... — До шкандала?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта нам фали? Ви изгледате као бубрег, а ја како какав младић. — Баш као младић! — Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам. — Ту имате право.
— А шта нам фали? Ви изгледате као бубрег, а ја како какав младић. — Баш као младић! — Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам. — Ту имате право.
— А шта нам фали? Ви изгледате као бубрег, а ја како какав младић. — Баш као младић! — Па добро, мада нисам као младић, ал’ оно бар као ваш пар изгледам. — Ту имате право.
— Ја само истину кажем. Дакле фрајла Марта нема ни брата ни сестре? — Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра ником на терету бити, изучио је школе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а радио државне послове, и онај младић што је капао над књигом све су то сад плакате т. ј.
Африка
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити,
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало
Шминка је код црнаца исто тако општа као и чистоћа. Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата.
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање,
После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи.
Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме. Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе.
Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата.
Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу. Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође још читав низ мучења која ће доказати сву
Већ у тренутку кад се, по свршетку првих учења за постајање чланом племена, пристане да се младић спрема и за виша сазнања, овај мора најпре навести коју ће своју својту издати за последњу пробу науке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле, које је чувао у недрима.
Ако се Јупитру, који је оболео, нешто не деси! Павле није разумео шта му све тај тихи, уљудни, младић говори, али му је било пријатно да се иза њега склони.
код свог рођака, зна, да има повећи број талера, које му је, из Хунгарије, преко почтенородног Ракосавлевича послао. Младић се онда насмеја, па рече Павлу да уђе. А смејао се као да штуца.
У трговини, као и у религији, све почива на поверењу. Младић, врло блед у лицу, али са густом, црном брадом, насмеја се на то, а опет се смејао као да штуца.
Тада скочи, са постеље, снажна, као неки младић, који са коња силази, и поче да се облачи, прекидајући и облачење, пољупцима.
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић, окусивши од знања божаствених светих књига, још чешће их прочитаваше и из њих почетак премудрости — Божји страх црпљаш
А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога.
А деси се да је један од њих био родом Рус. Божаствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој Гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову
А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, ридање к ридању додаваше. А старац се
Поставивши стражу чуваху га што је могуће боље, да би, пошто коњи и они сами од напора, са њиме пошли на пут. А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа,
А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам,
Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да
и замоли га да се с вечери почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио.
Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx
И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и
И да би се уверили, говораху к старцу: — Христа ради, оче, реци нам, да ли је овај младић доиста твој ученик, јер данас неко преславно знамење на њему видесмо?
А старац, чувши за чудо са божаственим младићем, и омивши своје преподобно лице многим сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји ученик, а образом монаштва је један наш брат, а син је благочастивога цара српског.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није то баш ни лако, и ту треба имати способности. Па такав је човек, особито младић, општељубљен. Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао. Лепа својства за допасти се.
Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао. Лепа својства за допасти се. И Шамика, такав младић, опет није се никад могао оженити, не да није хтео, но баш није могао.
Горка је њена судба. Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. Фини, изображен младић. Запроси је у оца.
Горка је њена судба. Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. Фини, изображен младић. Запроси је у оца. Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.
Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил. Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну. Учинило им се канда сањају.
” Макар је педесет година, опет је први играч. Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине. Богат, фини младић. Опет играју „даменвалцер”. Шамику да покидају. Приђе к њему госпођа Лујза.
) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте ажија (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но кад је удари песницом, задрхта и стаде, и он уседе. Са мишљу да још може као младић да појаше, крете, тресући се, преко пољане, затежући каишеве у појасу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷ Понегде, у Шумадији, после прве игре у колу, младић је стицао признање да је пунолетан, односно зрео за женидбу. Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој
Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА Младић полно сазрео још увек није ушао у ред зрелих одраслих људи, није постао човек.
Као младић, ово најмлађе дете суочава се са многобројним препрекама у виду хтонских чудовишта (аждаја, змајева итд.), судбином и
“, „Докле се за мало дете говори да је ’беба’?“,... „Када се за дечака/девојчицу каже да је ’младић’/’девојка’!“ итд. 8.
). Па ипак, у погледу тога докле је мало дете „беба“ или, пак, када дете постаје „младић“, односно „девојка“ постоји доста висок степен слагања код већине испитаника (за „бебу“ постоји слагање код 71%
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци. Младић за шанком имао је узвишено држање чувара миксерских тајни.
требало да ураде ти часни људи, колики пут да пређу да би се на завршетку породичног стабла нашао један овако отмен младић што тако вешто барата миксером на најотменијем месту у целој земљи, измењујући кратке реченице са гостима на све
У том граду њему су се догодиле најважније ствари, управо оне због којих наоко повучен, тих младић и одлучи да се свети и постигне нешто у животу.
Овај мршави младић припадао је оној врсти људи који почињу каријеру у униформи чистача или кондуктера, а завршавају као кућевласници у
— рече Поп. —Па не можеш ваљда живети на планини! — рече Чиле. —Шта би радио читавог живота на планини? Младић се појавио нешто касније. Извео је вратоломну кристијанију, зауставивши се у облаку снежне прашине. —Ено га!
— Ја частим! —Важи — рече Поп. Тако попише још једно пиво. Грудва пређе из љубичастог у прозирно. За то време младић је отресао снег са скија и уредно их везао са штаповима.
— Али после, кад сиђеш доле, потпуно си неотпоран на разне клице. Најбоље је и не водити их нигде. Нек се навикну... Младић је свукао рукавице и откопчао жуто смучарско одело.
— Одмах се враћам. —Може — рече Чиле. —Колико овде кошта дан? — заустави га Поп. —Триес пет — рече младић и одвуче своје ципеле до рецепције. — Шта сам ти казо! — рече задивљено Поп. — Триес пет!
— Гардероба је обавезна... рече гардеробер одмеривши њихове тешке зимске капуте. — Одмах идемо... — рече Чиле. Младић се врати из рецепције са кофером у руци. Кренули су заједно преко снега, испод међународних застава на ветру.
— Погле шта дишемо, бог те мазо! —Која је ово висина? — упита Чиле. —Хиљаду осамсто — одговори младић. —Шта мислиш да се ово откачи? — упита Поп. — Бог те мазо! Чиле не рече ништа. —Је л' мора са лисицама?
—Шта мислиш да се ово откачи? — упита Поп. — Бог те мазо! Чиле не рече ништа. —Је л' мора са лисицама? — упита младић. —Не мора — рече Чиле и поново их врати у џеп. НЕДЕЉА Устала си у пола седам. Он је још спавао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али је главно, што бјеше необично лијеп младић, господског изгледа. Већ у почетку владања аустријског, прије годину и по, кад аустријски генерал Милутиновић прими
И младић се занесе. Шта би му недостајало кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уз
Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође.
На размаку међу њима стојаху сердар Ђико Мартиновић и доњокрајски кнез Илија Ивановић. Пред њима стојаше везан висок младић, великих црнијех очију, мрке науснице. — Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући.
Тада се и удовица ослободи, те одговори: — Јест, тајко! Најбоља и најимућнија кућа на Поборима! Младић као вила, а јединац! — Кућа је, занаго добра! — додаде њеки. — Добри су људи — потврди кнез...
Јанко даде знак да не говори и додаде: — У повратку никоме ни ријечи не збори, докле мени насамо не кажеш одговор. Младић се брзо упути ка Крсцу, а Јанко се лагано врати у браство и отиде да поздрави матер Грубанову, Белу Стијепову.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ајде, сад иди! (Девојка одлази.) МАТИ (сама, код огледала, намешта се): Само да је какав честит младић. Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не познаје. — Куд ми се деде човек?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Ви сте најбоље профитирали у бежанији. ЛЕПРШИЋ: Је ли прилика добра? ГАВРИЛОВИЋ: О, фини младић, ја га добро познајем. Истина, није Србин... ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Како би Српкиња за странога пошла?
ЛЕПРШИЋ: Дабогме, кад су вас из службе избацили. ЖУТИЛОВ: Мене из службе избацили? Ви, безобразан младић, што сте изневерили ваш народ. ЛЕПРШИЋ: Као ви, што дајете кћер за Маџара. ЖУТИЛОВ: Ви сте фантаста.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
буде закалуђерен, и добије име Доситеја, једног од својих светих узора, старог хришћанског свеца који је као младић из богате куће оставио свет и побегао у самоћу и пустињу и тамо се у посту и молитвама посветио.
учи сликарство код приватних учитеља у Темишвару. Као шеснаестогодишњи младић борио се 1848. у редовима добровољаца. После буне, 1849. неко време се склонио у Београд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости.
Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело Као младић он високо. Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, Што имаде у младости.
Немирно овде жубори ток твој — Таки је онда био и живот мој. (4) Колико сам евовде на обали Као младић био пута, Колико се ја овде извали, Глава млада, глава разасута; Умилно су тићи ту певали, А душа је моја
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они одмах изнесу воду, цар се окупа, и онај час се помлади, те види и чује као младић. Онда цар рече најмлађем сину: — Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге
Она пусти глас по свијету да ће у тај и тај дан, на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова.
Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста ђе му је старац балоту бацио, док наједанпут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду
У томе маху ухвати га царска кћер за руку, но кад види какви је прекрасан младић, онда га испита ко је и шта је и откуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже нек се опет у своју собу
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили. Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити.
ТРИ ЧУДА Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине.
Онај младић пође даље и ноћ га затече на једном пољу; ту се сврати у једну кућу, и заиште да преноћи. У истој тој кући нађе исту
Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса. Младић му почне причати шта је видио на путу, и запита га би ли му могао то протумачити.
Пошто младић исприча староме и девојци шта је снивао, и ради чега је толико пута превалио, стари му даде кћер и благослови их, те
Напошљетку сваки оде на своју страну. Кад се младић већ наситио штапа, онда му тек паде на ум да није више господар везене мараме, те одмах удари магарца и заповједи
— Али, свети човјече, — проговори ханџија — како могу писати такве лажи? — Пиши ти само, па ако је овај младић бекрија, Белила ће се мојему слузи смијати, и он ће онда празан доћи натраг.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАРКО: Главом лупити — значи у подобном случају предосторожнији бивати. Док се старац искашље, донде је младић извршио намеру. Зар би Наполеон тако силан био, да није младе генерале имао?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О іцх бітт’ Ѕіе, ’ѕ іѕ’ ѕехр гемеін! АЛЕКСА: Ништа, ако је добар. МАРКО: О, господине, добар и честит младић. Сви су Батићи ваљани људи. АЛЕКСА: Батићи? За Батића господична полази? Не знате ли ви да сте род?
МИТА: Ја ћу све по заповести извршити. (Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић. Он је мој бединтер, но ја га тако радо имам као да ми је од фамилије.
Царнца га види и допадне јој се. „Леп младић“ — рекне некима около себе... Једанпут, кад он прође покрај ње, рекне му она: „Но, господин обрштер, како вам се
АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било. Драга моја, ово није онај младић кога ви тражите; онај се зове Батић. МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице.
МАРИЈА: Није ли ово Мита, који ми је сваки дан говорио како је Алекса добар младић, и како ћу с њиме срећна бити? МИТА: А, сад знам.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
— Не треба никад сумњати у себе, Мигуеле, — рече велика жена.; — ти си младић добар, исправан, а то се увек тражи. Успећеш. — Како сте ви прво успели?
Можете ли га ви помоћи? — Ја ћу учинити што год могу. Али ја сам уверен да младић његових способности може успети без ичије помоћи. — Треба га много саветовати.
Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду. То је био диван младић од двадесет пет година, чист, кротак; ништа није чинио а да ми не каже и чак ми је све о својој кући и фамилији
Они су живели још увек у Инглитери. О, колико је био добар, тај јадни младић. Сећаш ли га се, Пипо? — Сећам га се изврсно, оче.
После је та девојка затруднела и то казала младићу а младић јој рекао: „Ето тај Енглез, који станује код вас, богат је, стидљив и не зна законе.
Доктор је рекао да треба мало да једе, све док се не придигне, а он је већ узео меса. Постао је као дете. — Диван младић. Треба му рећи да ми је жао што је пропатио. — И још како!
Ћутали смо један тренутак. — Да, то је он; чудо, како ми је изгледао много дебљи, толико је снажан И црвен. Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа.
Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету. Младић се диже придржавајући се за сто, и скиде капу. Он не као да прездравља већ као да иде смрти; тако је изболован његов
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али и тај тренутни поглед довољан је да слика остане незаборавна. Преко пута је лежао младић, полеђушке. Лице бледо као восак, уста отворена као на осмех и бели се зуби светлуцају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук: — А-а-а... За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.
— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа. А, жестока посла ! Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.
На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави. Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а
Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић. Још с половине дворишга он проговори: — Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »младâ«, к’о
Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво. — Лаза Петровић, овдашњи учитељ.
У неко доба он леже на други кревет и заспа. Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.
одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем. Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају? СИМКА: Секула је, напротив, диван младић! И ја сам сигурна да он није у стању ни на кога да пуца! А поготову на жену! Ако је ико оличење нежности, то је он!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све друго је било, као ти мачеви, весело, безбрижно, и витко, у том граду. Свако дрво, девојка и младић, сваки лук над капијама и прозорима, обасјаним сунцем.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим улети свеж ноћни ветар. Странац је у необичној ношњи: на њему бео бурнус привезан црном врпцом
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Још путем, док се провлачисмо кроз гору и шибље, покушаваше по неки смелији младић да исказује гласно своја надања од ове потере, али га кмет, по дужности, и плашљивији суседи, од страха, ућуткиваху.
тек онако. Ко му зна! И Ђокић и Љубиша су овог лета изашли из војске; обојица су танка стања. Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша.
Ама баш ништа друго! Дете је врло марљиво пазило... После неколико дана дете опази, да све један исти младић пролази баш онда, кад тета изиђе. И он се то редовно јавља тети... Али какво је оно лице ?!...
»Што ли то тета крије од мене? Да ли ме више не воле? Или је што друго ?... Морам дознати !«... И дознала је брзо. Младић стаде застајкивати пред вратницама, поче некакав плашљив шапат, изнајпре кратко, а после све дуже.
После неколико тренутака, дете стаде извиркивати из свог заклона, и брзо угледа како се примиче тетици онај сплетени младић. Али сад не беше сплетен. Иђаше журно, право... исто као и Коса, кад потрчи да узме од тетице какав леп поклон.
Капетана новог сви хвале и поштују, но ту скоро један Банаћанин младић проби му ногу куршумом из пушке, нашав га у својој брачној постељи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Сад! СПИРИНИЦА: Па сад? СПИРА: Па ту, брате, нити имаш што да размишљаш, нити да се саветујеш са нама. Младић је честит... СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и ако је да мене питате... СПИРА: Па чекај, забога.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
брода и препричавао нам своје негдашње доживљаје са учасницима те немачке експедиције из времена кад је он још био младић. Енглеска је у то време била изаслала неколико својих експедиција у разне океанске области.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У његово тело, чврсто, здраво, живо, Многи је младић ножем урезив’о Име драге своје, тужан, у самоћи. А он је верно чув’о та имена, Дочекив’о тице, облаке и људе, У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Сердар неће да погази вјеру.“ „А да ко смета, онда?“ запита медик зачуђен. „Ми, браственици!“ одговори младић. „Чуј, видару, ја ћу ти повиједати, у мало ријечи“, прихвати старац.
Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде!
— Па дохвати ону мотку, те мени по шији, неколика пута... Ја не знам даље што би...“ Младић умукну. Настаде опет мртва тишина. На лицу његовијех браственика виђаше се да живо прате његово причање.
Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио... али не знам ни да сам пушку натегао.
“ запита Владика, изговоривши сваку ријеч лагано и одмјерено. „Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима. Владика погледну ђакона, а овај отрча у манастир.
„Глава је ништа према души, пази се!...“ „Све на моју душу што слажем јали изврнем, Владико свети!“ рече младић и умиљато погледа старца. У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће.
„Стане моја!“ понови дрхћућим гласом младић, раширивши руке и прививши њене чисте дјевојчине груди на своје. Усне се приљубише уза усне у дуги цјелив, у први
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Имао некакав цар јединицу шћер, преко мјере лијепу, па од више силе и ње љепоте прогласи у свијет: који се младић нађе дај | погоди какав биљег има ова ђевојка и на којему мјесту, да ће је дати њему за жену и да ће му дати половину
Ови глас зачу и један младић, сиромах но провртан и домишљат, па се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је
Она пусти глас по свијету да ће у тај и у тај дан на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова.
Када ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка каде га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо и шта на свијету лијепо,
30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. Некакав младић учини клетву да се не ће оженити другом но царевом ђевојком, те један дан стопице крене у цара и запроси ђевојку.
” Младић кад то чу, нагна се на свакојаке мисли, пак најпослије захвали цару на ђевојци и пође с Богом натраг како је и дошао.
” Чувши младић ово обесели се, те узјаше на онога ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и
Кад га опреми, многе му ствари препоручи а највише да чува новац, пак га с благословом отпусти. Идући овај младић по свијету дође у некакав град гдје види да једнога човјека воде на вјешало.
“ Младић пристане на ово и упуте се к вилиној гори све странпутицама некијем, калаузећи откупљеник а младић сустопице за њим, до
“ Младић пристане на ово и упуте се к вилиној гори све странпутицама некијем, калаузећи откупљеник а младић сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла
врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. Младић видећи то препадне се и упита свога друга: „Шта је ово? каково је ово чудо.
“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије. Младић стојећи онђе досади му се чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса на некакво коло крилатијех ђевојака,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Науке љубитељ, пак младић, који чувствује у себи склоњеније, способност и дар ка ученију, нек се ласно не предаје очајанију ако се кад у тесноти
и јоште јоште — још јуност — младост, омладина, в. и јуношество јуноша — младић јуношество — младост кабала — свађа, сплетка, раздор кавалер — витез кадија — судија казаније — прича калабалук
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка. За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић. Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око,
— Је ли Шимета? Шимета Ошкопица? — прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити!
коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.
Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На воловским колима он, ,,ситан младић'', који непознатима ничим није хтео да покаже да је газда и трговац, увек са слугама спавао и с њима јео слан сир и
Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу. После, младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех.
— Царица затопта ногом, упореди лик девојке крај језера с ликом Златопрсте, схвати шта младић и девојка осећају и реши да их раздвоји.
Није знала куда, ни зашто је младић отишао. Али, још више од растанка, болела ју је мисао да ју је он одбацио и заборавио, све док нису почеле стизати
Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима. Чим је чуо за бисере, младић је схватио да су то њене сузе, и одлучио да побегне, да јој се врати, али то је било лакше помислити него учинити.
Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље.
Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице. Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и колена, пео до врха куле, све док месец није постао велик и блистав.
Истога трена на западној страни неба угледала је како се рађа блистава млада звезда, и знала да је младић тамо чека. Од те ноћи лице јој је постало још прозрачније, још нежније, као што је прозрачан и нежан био њен вез.
Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже. Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли; трчало стазом дете које никада
— Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао? Лепотицу рођену из каменог јајета изненади његово уверење да је све могуће.
довољно дуго — наћи ћу је, и више ово неће бити пустара без дрвета, без травке од које беже и људи, и облаци, и птице! Младић се загледа у лепотицу и зачуди: досад је није видео у околини. — Одакле долазиш?
очију избијао је такав сјај да јој се чинило да се купа у светлости, па рече: — И тако је свеједно где сам... Младић се само осмехну и настави да копа, не престајући да призива воду од које у пустари и камен оживљава.
Боље се врати мени и буди што си била, а младић нека иде својим путем. Неће дуго. Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Очигледно је одржао обећање. Можда и због тога што је лепи, сувоњави младић изишао из Небојше са неизлечивом костобољом, и малко хром.
Са газдом није имао невоља све док није почела 1804. година. Терзији Мехмеду се допадао овај младић златних руку, па га је доброћудно наговарао да се потурчи: онда би му он дао (као у причи) и кћер за жену, и нешто
То је било опасно, и бридело је, али се живот тако памтио. Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви.
Истина, пред крај био се јако нагомилао. Почео је чим је схватила да младић који је тако обично изгледао, њен муж Милош Обреновић, има необичну унутарњу снагу.
Припреман да замени оца на кнежевском престолу, тај лепи двадесетогодишњи младић није ни знао да је власт над Србијом пренета у његове руке. Није потписао ниједно писмо и ниједан указ: умирао је.
Понекад је чепркао по себи, али узалуд: То је била вештина којој се тек имао да учи. Брод се примицао обали и младић је схватио да још никад, над Дунавом, није видео такво небо: уравњено безмерје које се примиче одасвуд а засуто је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једног летњег јутра 367 године пре нове ере стиже онамо и један једва осамнаестогодишњи младић. Искрцавши се из лађе у атенској луци Пиреју, нареди свом слузи и верном пратиоцу да се побрине за истовар и царињење
Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух
Свеж и весео, младић је корачао тим друмом и одбијао све понуде кириџија са коњима и таљигама да га понесу или повезу у град.
Они не удостојише велелепно зданије ниједним догледом - нису га, у живом разговору, вероватно, ни приметили. Наш младић пође, устручавајући се још увек, полагано за њима.
Наш младић, неугледна раста, нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну
„Да ли су то били смртни људи који ово створише и животом надахнуше?“, упита се наш младић, а онда погледа на онај део храма који се видео испод тога забата.
Иза ових спољних стубова наш младић опази други један ред исто таквих стубова, са том разликом што су они носили над собом вертикалан зид, прекривен по
око целе зграде, дакле и на уздужним странама њеним, где је унутарњи ред стубова био замењен самим зидом светилишта. Младић се загледа у ту скулптуру. На њој је видео младе људе како стоје код својих коња, како их узјахују и крећу даље.
Кад стиже онамо, наш младић сагледа онде вечне богове како седе на окупу. Сад тек разумеде значај и смисао целе ове пластике: она је представљала
То беше Дионизово позориште, оно исто у којем су Есхилос, Софоклес и Еурипидес убрали своје ловорике. Младић се осети овде као код своје куће. „Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници.
- Па шта да почнеш са тим силним новцем?“ „Хоћу да се образујем“. „Дабоме! То је сада адет. Сваки младић из добре куће жели да се изобрази, да постане говорник, песник или филозоф.
„Наша душа је, дакле, бесмртна!“, узвикну одушевљено младић. „Бесмртна, сине мој, и нематеријална као све што је непролазно“. „Бесмртна и нематеријална“. „Да.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ви сјајно издржавате штрапаце, гос' ђенерале. — Богами, као неки младић. — Боље него сви ми, свежији сте од свију нас. — Ту је већ море! — Где ли ћемо после?!
Затим се оно напуни светом. Међутим, у подножју бетонскога горостаса, доле, на гомили камења и малтера, младић је на леђима лежао непомично.
Сав зајапурен младић је говорио и даље, али се више ништа није могло разабрати. Жагор је постајао све већи, јер су сви официри говорили
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
свој прави моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па најзад — лијеп мртвац.
Реци радије тврдоглавост, или тако нешто!... Но добро, добро, сад је опет све у реду!... А кад је догустило, младић је рекао себи, одједном разборито: имали су право; збиља, ниси требао пустити да ствар дотле дотјера.
Говорим из искуства. И могу ти тачно предсказати како прича даље тече. Послије дуљег или краћег времена ошамућености, младић креће напријед. Обиљежен је тим искуством као неком ахмедијом око чела.
Па и то ће му нешто подавати. Али тај став неучествовања не траје одвећ дуго. Младић ускоро излази из резерве. И, хтио-не хтио, почиње се користити својим доживљајем. Не бој се, у томе смо сви једнаки!
И у машти ће му се евентуално зачети замисао, рецимо, једног сценарија за балет. Блијед Младић с чуперком на челу, у некаквом љескавом зеленом костиму (доста скромном и упрошћеном, то треба да буде стилизација
с мало хладног сребра ту и тамо) витлати и замахивати смртном косом, но увијек или превисоко или прениско, тако да ће Младић, било чучњем било скоком, сваки пут избјећи њеном замаху. А кад коса баш потрефи како треба, тачно у висини струка.
А кад коса баш потрефи како треба, тачно у висини струка. Младић ће опет вјештом пирует сретно исклизити из блиставог загрљаја, окрзнувши можда тек леђима вањску, тупу страну сјечива.
Ето, тако би некако могао изгледати тај балет на неисцрпну тему Аморе е Морте. А свакако, поред плесних тачака Младић—Дјевојка и Младић—Смрт морат ће да буде и покоја тачка Дјевојка—Смрт, по обрасцу Дер Тод унд дас Мäдцхен. И тако даље..
А свакако, поред плесних тачака Младић—Дјевојка и Младић—Смрт морат ће да буде и покоја тачка Дјевојка—Смрт, по обрасцу Дер Тод унд дас Мäдцхен. И тако даље.. .
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако 'нако...
За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.
Беше то стасита и ретка појава. Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на
Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... »Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се
за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао. Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.
Вујо послао овога... — одговори Јово. — Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села...
Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. Сад би могао убости противника, али су
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка када га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо ишта на свијету лијепо,
У томе маху ухвати га царска кћер за руку, но кад види какви је прекрасан младић, онда га испита ко је и шта је и откуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже нек се опет у своју собу
Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допаде и омили. Сад му даје џилит и заповједи да огледа може ли бедеме пребацити.
Док она отчепи боцу, одмах излети један лијеп младић. Она се зачуди и упита га: — Гдје си био? А враг јој рече да је био у боци.
А баш у тај мах телал продаваше један алмаз који бијаше баш тога младића. Али га нико не може купити до опет онај младић, који даде за њ хиљаду дуката.
— Одавлен четрдесет конака далеко има један стар и слијеп дедо, — рече му младић — који сједи на дортјолу и све плаче. Ко год испред њега прође, удари му два шамара, а дедо му даде два гроша.
Док стигнемо на један мезар. У том мезару бијаше закопан један младић. Она мезар откопа па сиђе у њ, извади из мртвог младића џигерицу и изједе је, па опет мртваца закопа.
Садразан се крене даље и стигне младићу што алмазе у авану туче. Све му саопшти о слијепом старцу, а младић му рекне: — Кад ти је он казао, и ја ћу ти казати. — Па настави: — Мој отац бијаше дервиш.
И тако га отпусти као правога врача. ЗЕТ У ПУНИЦАМА Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово путовање подсећало ме је сада на путовање Дунавом пре отприлике осамнаест месеци. Један младић, приближно мојих година, показао ми је са брода место које је назвао Трентон и рекао ми је да брод прелази преко места
Испричао им је да сам српски младић који још није осетио све могућности америчког верског васпитања, али да у томе одлично напредујем и да једног дана
Принстонски студент! Бити заједно с друговима и пријатељима као што је онај симпатични и лепушкасти младић, који ме је допратио до железничке станице!
Наравно ако има воље да ради. Да, млади Американац, мислио сам, може све то урадити, док европски младић то не може. И то што нисам од ране младости био навикнут на такав рад показало се већ првих мојих дана у Америци као
Почео сам Џима салетати да ми помогне да добијем такву дозволу. Он ми је одговорио да тако бистар младић, који толико жуди за науком, није ваљда прешао Атлански океан да би постао ложач. ”Нишани мало више, младићу!
Тада сам видео да је овај старац поред мене, бесумње, оригинал који се налазио на слици. Младић који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач
О мом подучавању испредао је зналачки сијасет смешних прича, описујући на веома сликовит начин како дрски младић, који је залутао овде из једног српског села, провоцира младе њујоршке аристократе, а ови му се покоравају као јагњад.
То му се јако допало јер ми је саветовао да сваки младић мора мислити својом главом. Сличан савет добио сам неколико година касније од професора Виларда Гибса са Јејлског
Овај учени човек је као младић од двадесет и шест година прорекао 1881., четрнаест година пре Рентгеновог открића, да су катодни зраци мале негативно
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што ће ти тај сир на глави? — и погледа на коврљак. — Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио. — Скини га с главе, да га окусимо! — и пружи према њој руку. — Да—ну!
Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко. — Али шта се огризаш кад те се не тиче?— навлаш ће окосито младић, посмехујући се.
као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком. Младић, наоко замишљен, погледавши је, рече јој: — Када се кући вратим, оженићу се.. .
Ха, сада знаш! Младић га не слуша, већ брижан за козом гледа уоколо, и, не поздравивши се, оде. Дангуба остаде сам куњајући.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ваља се сетити и оне загонетне сенке из Андрићеве Проклете авлије која види и чује, а не говори. Зове се просто: младић поред прозора. Она је попут конца који, кад га добро уочимо и повучемо, отвара нам унутарњи склоп Андрићевог романа.
Да ли се младић који је отишао чамцем по сунце вратио – да ли је за њим бела пруга на реци што се сребрни од светлости ноћне светиљке?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
”216 А презиме Чарнојевић, осим у наслову романа, налазимо још само у Рајићевоме сну: ту један доста загонетан младић изјављује да му се отац зове Егон Чарнојевић.
Загонетни Чарнојевић појављује се у Рајићевом приповедању најпре као „један младић у свету”. Али, што приповедање више одмиче, однос између њих постаје све нејаснији, јер се увећавају наговештаји да
Поред самог Црњанског дат је „један добар друг”, а поред Рајића „један младић у свету” (Чарнојевић). И, што је овде за нас можда најважније, слике потекле из двојниковог казивања једном су
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Био један младић у служби државној, Преко чијих руку прелажаху новци. Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на
Превари се младић, уједе га гуја, Заслепише очи од сувога злата — Потроши некол’ко, ах, туђих, дуката. (А ђаво се опет оном крају
Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила. А то ј’ срећа била. ЗЕБЊА У РАЈУ Оженио с’ младић Топлотан и зрео, Могао је наћи Крин без пеге бео. Па где нађе љубу?
Петровић, Растко - АФРИКА
Био је апсолутно у свим крајевима света. У ствари је то красан младић, мање лукав но што сам замишља. У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити,
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало
Шминка је код црнаца исто тако општа као и чистоћа. Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата.
У свакој пирози је само по један младић опружених ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање,
После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи.
Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда педесет воћки, још назрео, опор и без сока. Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос.
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме. Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе.
Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата.
Умети ловити значи научити те инкантације. Они се ту навикавају глади и трпљењу. Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође још читав низ мучења која ће доказати сву
Већ у тренутку кад се, по свршетку првих учења за постајање чланом племена, пристане да се младић спрема и за виша сазнања, овај мора најпре навести коју ће своју својту издати за последњу пробу науке.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тим више смјеха и шале! Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан!
Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте, Блгари јунаци!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали. Баш на самој путањици куда смо ишли, лежао је младић, мртав. Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе.
Кад нам је дошао сасвим близу, један мој редов, младић, скочи и раздра се: „Стој!“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете.
Колико ли је њих лежало ту? — Мислио сам. Придигао сам се и пришао једној слици што је висила изнад кревета... Неки младић. Избочио рамена, главу накривио и насмешио се.
— Е-е-е-еј, нане! — чуо се однекуда отегнути глас. Извору приђе један младић са тестијом у руци. Стаде иза шофера, чекајући стрпљиво да овај прво наточи.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице? ЈЕРОТИЈЕ: Дабоме, по чему си посумњао? МИЛИСАВ: Јеси разговарао с њим?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Ђурђевдана девојке украду п. од кога суседа, и с њом преспавају; који младић од те п. после окуси, осетиће љубав према дотичној девојци и испросиће је (СЕЗ, 40, 65).
Софрић). Има извесну улогу у домаћем култу. На Божић ујутру узме један младић ш. и иде око куће говорећи: »Добро јутро, доме! Мир божји и Христос се роди!« (у Боки, СЕЗ, 20, 313).
младића, откине лист са смокве и метне га на прозор: ако сутрадан ујутру перо буде свеже и зелено, то значи да је младић воли, а ако је увело, онда не (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 69).
Ћипико, Иво - Пауци
Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је. Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.
—Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. —Ну шта? — навали он неустрпљиво. —Важно је! — смијао се младић. —Казаћу вам послије, — надода дјевојка. —Зар тајна? —Никакова тајна.
Он се у то посвема средио и наумио изићи. — 'Ајде, 'ајде! Доли је отац... А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.
Јасно море мирује, привлачи. Младић оћути опет задах истинскога живота. Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.
—Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. Младић устави мазгу и хтједе сјашити. Иво га задржи и придржа се мазгина врата. — Гоним је из паше...
Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче”, и јагме се око раштрканих пуцета. Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди.
—Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило.
Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице. Младић се замисли и рече: —Чини ми се три и по. —Не знам, синко, нећу твога! Забилижим како ми син рече.
—Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ'! — Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац. Хтједе изићи, но на прагу к'о сјети се: —Рекли су ми да вас упитам и ради уља.
По улици простираху се отегнуте сјенке. Младић избије на отворито и застаде. Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.
И чисто презајућ' замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. — Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу. Упутише се мучке кроз село. Између кућа бијаше све мирно.
кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. — Сједни и ти!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Богдан Никоме то нисам рекао, али не могу дуго трпети да не кажем. Видео сам сусрет Доротеја и Јелене. Онај скромни младић се готово саплео преко прага кад га је Јелена пресрела на улазу у горње двориште. Шта се то с њом дешава?
Желећи да се додвори Лаушу, старешина је уперио прст баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и бистар, онакав какав господару и треба. Тако се Кирча нашао на Кули.
Кад више не могу да издржим и кад према њему за тренутак дижем очи, то више није онај лепи младић у долами од тамноплаве чоје с богатим украсима од златних нити и драгог камења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô
А сêдо време камење обара, Где се мученик у смрти одмара! 9. Ко је тај младић што овде почива? Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но дани мога боравка су избројани и недовољни за све њих. Као заљубљени младић, који не гледа на друге жене, но на своју љубљену, ја сваког дана свраћам на Акрополу.
“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша. Поклони се са удешеном грацијом, па онда поче тосканским диалектом, својим дубоким, но веселим
Видело се на њему да је вичан борби и напорима. Још као младић извршио је вратоломна пењања балоном у ваздушне висине, два пута је, већ дотле, прокрстарио Гренланд, а два пута био
На првој степеници с леве стране, нацртан је човек као дете у колевци, на другој, вишој, као дечак, на трећој као младић, на четвртој као зрео човек, а на петој, највишој, као муж са својом породицом.
Леверије је тада већ био прешао своју педесету годину, а младић тек своју двадесету. Њихова разлика у годинама и друштвеном положају била је појачана и њиховим физиономијама.
јер, заиста, векови ће прохујати док се који од смртних могадне подичити онаквим делом какво је извео Леверије. Младић је био витак и изванредне лепоте.
Тај поглед говорио је ово: „Никада од тебе, ветропиру, не постаде научник. Иди у песнике.“ Младић је дословце разумео шта му говори поглед управников.
Томе је лако помоћи. Можете ићи.“ Онај младић звао се Камил Фламарион, а ова сцена била је почетак његове сјајне каријере.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Како је човек старији, губици постају све већи и непреболнији: дечак успева да преболи смрт птице, младић тешко превазилази смрт драге, али родитељ не може да преживи смрт сина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека
А оцу је писао Риста о тој истој посети мало отвореније. Све је ишло брзо. И младић и Сека пристадоше. Паланка је пронашла адресу вереникову и поштено јавила да „девојка једнако иде на гробље”, али
Паланка је пронашла адресу вереникову и поштено јавила да „девојка једнако иде на гробље”, али Срећко је успео, кад је младић опет дошао, да чак и њега одведе до Станојева гроба.
А ја, као младић, уживао сам кад су мачкови на том балкону, направили клуб, и с њега се, већ разумеш, завитлавали на стреју и на кров.
у овој кући је ред и поштење... И донеси Нани једну лимунаду. Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић. Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин!
О, Боже, знаш ли ти шта ће да буде — уздахну полугласно, и трже се, јер се у тај мах створио крај ње Шваба. И он већ младић, али сасвим другога и свога кова. Неугледан, кржљав какав је увек био. И душеван и умиљат какав је увек био.
Видела је госпа Нола још, кроз занос, како младић на прстима прилази прозору и навлачи завесе... И осетила срећу, или варку среће, сирота госпа Нола.
Власник је све продао, и отишао брату у Мађарску. Оданде је младић писао друговима све док није заборавио матерњи језик. А ветеринар се пропио.
зашто сам га купила? — Младић, као увек, мало поцрвене, па тихо рече: — Носим ја штап, Нено, и чувам га; али ваљда нећу пред вас долазити са штапом.
Мораш ти увек да измислиш нешто мимо наш свет. Напослетку, добро, лепо ти стоје у том џепчићу рукавице. — Младић се тад слатко насмеја и извуче из џепа једну распарену женску рукавицу.
— Да учим технику, и то у Белгији. — Побогу брате! нити знам шта је то, ни где је то! — Младић објасни да је то школа у којој би он постао инжењер, и да и то дуго траје и доста кошта, и да је још Белгија много
Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић лепих способности, и да тебе чека можда нешто што се не постизава сваки дан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Љубезни моји читатељи, с крпежом се кућа држи, а огрижаји човека из невоље ваде. Тако, на пример, кад младић који је десет година у раскоштву живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено
пођу шумом, али се Роман није овим оладнити дао; с јуначким кораком следоваше он својим непријатељма, као младић у мазуру пркосећој девојки, и намисли од претпријатија не одустати, докле год лавром своје чело не украси.
Ова, дакле, госпожа узевши по дужности бригу људе извештавати, приповедајући како је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље,
и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге, гди придода да је исти младић неописане лепоте.
— Тако често младић који је двадесет и више година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновчани
Добро би међутим било кад би наше лепотице помислиле да леп долази од лепити; и да леп младић често ништа друго није него од гипса леп, око којег се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и у животу умела не само да
— размишља забринуто доктор и додаје: — Доведите ви мени младога пацијента да га лично испитам. Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца по грудима, загледа му језик и преврће му очне капке. — А рђаво спаваш, је ли? Ђак потврђује.
Ствар се и даље, изгледа, развија као и код породиље. Бремени младић почне осећати извесне тешкоће, гађење, па затим и болове и најзад леже у постељу и порађа се.
Млади пар, чије међусобне тужбе леже пред конзисторијом, ишао је под руку, а са њима и један младић. — Где сте ви, где сте ви?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један отресит младић, сигурно болничар или медицинар, приђе ми. — Ви тражите, господине потпоручниче, некога? Одговорих му нешто, затим
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Нек је здраво, нек је здраво, о, пролеће, Младић радосни, нек нам у кућу уђе плодоносно, У кућу уђе плодоносно. Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и
Ко пева о хлебу и о глади! Улицама и крај биоскопа, пред глумицом младић богоради: Прислушкујући: Из желудца Вам се диже опере неке арија! Она: О не! о, не!
као сви други људи, Пастир као сви други пастири; На небеском би прстену био сјајан, у ноћи, међ брдима изгубљен. Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом.
Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим.
“ Тако говори један младић, огрнут ноћју и кабаницом, Под планинском вејавицом, Под небом оштрим, тамним, хладним, Котрљајући се за овцама низ
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Смејале су му се и очи и образи. Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из
Да је хтео — младић је могао бити моћнији и богатији од сваког дара на земљи. Али, он није марио ни за моћ, ни за богатство!
Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет. Чим би се негде појавио све би постајало радосније и светлије, све док није угледао Златокосу.
Само што га је погледала као да је златну узицу затегла око његовога врата: заборави младић и на песму и на сан. Блед и збуњен посртао је међу људима, док не усправи главу и рече: — Моја ће бити Златокоса!
Да видимо: могу ли их или не могу испунити? — Танак и усправан као врбова грана стајао је младић и гледао у девојку. Пламене и жестоке су му биле очи, оштра и хитра реч. Људи су га с нежношћу посматрали.
— Да видимо: има ли срце снаге колико уста причају! Моја прва жеља је твој — мач! Зањиха се младић као да је јак ветар трску повио, али ни овога пута не устукну: — Зар само слаб и рањив могу до твоје љубави стићи?
И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља.. — Девојка заповеднички испружи руке, а младић без речи положи мач на њих. Људи који су стајали око њих посматрали су их заустављена даха, ужаснути.
Прљио јој је образ њихов дах. Тишина је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се младић сабра и рече: — Шта ти је дрбуга жеља? Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити.
Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити. — Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја. — Да се ниси од сопствене жеље уплашила?
— Зашто не умеш да ћутиш? 3ашто невољу из гласа зовеш? — упита тихо, а младић подиже главу увис и Мирно рече: — Шта ти је друга жеља, реци!
— Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође. Младић се и не помаче. Само му се рука спусти на псећу главу и нежно пређе преко ње.
Догађа ли се све ово или је о ружном сну реч? Тишина, тежа од камена паде између младића и Златокосе. Младић тихо упита шта још хоће, а девојка нестрпљиво забаци главу. — Па, добро! — насмеја се презриво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који ли је пак грбави старац И фришак младић био; Груб, хубав ли, крштен, некрштен ли, Кога ли је који рода и племена? Није ли све једно — земља и прах!
Ништа није имао, него је опао и кроз гране пропао. Повећма се лепи смола неголи восак; пре се младић свикне злу неголи коме добру. Двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку.
„Којешта!“ брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има златне руке, које више вреде и од правих сребрних, а камоли од лажних оловних дводинараца!
Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето, то је све!“ Али кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па