Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а пустолински размаци међу њима зјапе чамотињом сиротињства, онај који је отворио нову епоху српског песништва и младићком чари свога ведрога генија обасјао њену туробну сивину, родно се прекасно.
сусрета у старој песми: но ћути о томе зрели Змај; ако је „језе” и било, он ју је потиснуо друкчије: у његовом младићком начину реаговања на славну баладу има нешто од ироничног и хитрог обрачуна његове романтично нестрпљиве и
Ћипико, Иво - Пауци
И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате!