Употреба речи млазевима у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сви су турски задимили те онај дувански дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се преливају и трепере у сунча ним зрацима.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Влага је пробијала зидове, са кровова се млазевима сливала киша, биље се било сасушило, иструлило у блату. Живе душе не беше данима на брегу; ни по земљаним обронцима

Милићевић, Вук - Беспуће

И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чаршија пуна магле, испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа. Само фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле. А магла пада, пада...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

За све време пловидбе, док је радила експедиција, беснели су ветрови, буре и оркани. Брод је у млазевима пропуштао воду у своје старо и зарђало корито; зарђали гвоздени делови брода отпадали су у воду и сматрало се као

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

КОСОВСКИ ЦИКЛУС БОЖУР Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда, С тополе, раста, багрема, и дуда, У млазевима златокосим пада Несуштаствена месечина.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Жене су се познавале по јачини и ширини гласова. Вода отуда из курни, од многог поливања, поче у млазевима да се разлева овамо око Софке и око тершена. А песма све јача, страснија.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тај снег, рекао бих, много је утицао. Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву

Онда се у блеску што је у дугим широким млазевима радосно бризнуо заљуљало цело огромно море магле. Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда

од рике што проваљује, пркосио је ужасу од лудила крви и смејао се рани кроз коју се живот точио неисцрпним црвеним млазевима. Са погледом прикованим за земљу трпео је тај стид, једино чему, са својом душом од гвожђа, није могао да одоли.

и ломи и преваљује, пркосио је он ужасу од лудила крви и смејао се рани кроз коју се живот точио неисцрпним црвеним млазевима. Он је човек са огњем у дубини.

Обрео се св. Петар над маслинама, натукао капуљачу на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији

Краков, Станислав - КРИЛА

Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке. Вода је избијала увис млазевима око њиних ногу. Куршуми су јаукали кроз престрављене врбе на обали.

Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега. Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само се гдје-гдје кроз размакнуто грање пробија сунце, просипљући зажарену свјетлост у снопљастим млазевима по дивљачној, мљечикастој трави. — Виђе ли ти, брате си мој слатки, данашње жеге и врућине!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Урадили су то брзо и вешто, па је вода потекла у моћним млазевима ка подруму. Богдан Кренуло је набоље. Сада имамо довољно воде.

Овде: вила, висока, витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских кладенаца, намирисана испарењима шумског и ливадског цвећа. Можда Доротеј? Висок, мршав као хрт, безазлен.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А зелено-сиво ждраљиње крило, које човек ретко уочава, слично је доиста оштрим млазевима воде, којима ударац ветра даје мах да лете, а лете дотле док трају ударац и бол. — Допада ми се како си то казао...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Био је гологлав, а лице му се није видело од крви. Са чела је, у широким млазевима, текла крв и натапала његов шињел и војнике који су га носили... Спустише га на земљу.

Таласи сатански налећу, као да се радују толикоме плену, вода у широким млазевима цеди се низ укочена мртва тела... Па бар да нису голи... Ужаси дана и смртне глади огледају се на свакој кости.

У почетку течност тече у млазевима, онда убрзаним капима, док најзад не престане. Умирали су војници у масама, да им се ни имена нису могла побележити,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности