Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сунце ме је као врели маљ ударало по потиљку а баздух ми се цепао у грудима као свила, реско и болно. Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину.
Матавуљ, Симо - УСКОК
се неће обистинити њихова нагађања, која су чинили тога дана у зору, кад су силазили тим путем, бива, да ће осванути млак Божић. Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад само пред ким стане, обори поглед и иште што, а глас му туп, млак и монотон, човеку долази да бежи од њега, само да га не гледа таквог. Ноћивао је код нас. Дали смо му један собичак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена. Био је још млак. У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али то је код ње већ био онај утишан, унутрашњи, сталожен и млак плач, који по некад тако годи. И сваког дана бивала је све као здравија, стишанија.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише. Он му став и прст под грло. Млак... — Болестан, несрећник! — узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести. — Ако ми леви умре, бога му!
Ако добијеш, знам те добро, заборавићеш ти на Бадње вече и његову женидбу. Јесте.“ Плен под шапама, мек и млак, малаксавао је постиђен. „А да ти не причам све оно остало што луди не знају о теби“, додао је.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А сад је мисао спасоносно прелила моје тело на млак талас. Тело ће научити мој живот здрављу и дисциплини, а мисао га је била надражила толико.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јако дух, мој живот, ветар бива преходан: не једнак, него часом млак, а часом хладан, и наш живот тврда опоришта нејма. Заштоно ево данас је човек весео, а сутра таки је смућан и брижан.