Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ми још, говори дуго, реци да ће проћи увери ме да ће проћи, потпуно ме увери да ће проћи, јер твоје речи као нека млака, мека струја слатко милују моју ојађену душу. — Јадни мој. — Љубљена моја!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чак је и вода, у шафољу, у ком се Исакович, дуго, пиркао и прао ноге, била млака, као бара. Зевао је, сав топао, док је о Божичу размишљао. Није никад дотле био љубавник удате жене.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим смо се заједно лудирали и, пливајући, устима избацивали воду увис. Вода Тисе је прљава и млака, али тако избачена прави најлепше дугине шаре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Напила се воде из лимене шоње везане зарђалим ланцем. Вода је била млака и сланкаста. Није гасила жеђ. – Какве су фреске? — упита човека када је изишао из цркве. – Углавном пропале...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Свуда је било тихо, мртво. Ноћ мека, млака. Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Оста орах, у сумрачја млака шуми лажи малог чаробњака. И отада, вјечно у облаку, око мене свилена прашина, кроз беспућа опчарано сањам о
Црњански, Милош - Лирика Итаке
БОЛЕСНИ ПЕСНИК Нисам човек, крв ми је млака само роса далеких румених облака. Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања... Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца). Ипак, смолничави глиб ораница и сокака Нормалног човека у прави очај баца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Груди су јој високе, праве и дрхтаве. Црвена сукња лепрша се као велики крвави лептир. Сигурно је млака струја слаткога немира јурнула његовом крви, јер му се лице заруменило, подигнута рука укочила у ваздуху, а зелена
Ћипико, Иво - Приповетке
следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и простор одакле се пошло, дакле у песникову садашњост: Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор [...].
је на дах, који је готово невештаствен, а према језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у мени.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Задњу јер не доварив чистоте кап, лази немоћна, плази низ брда ова, низ трбухе, у млака сванућа. ИВ Стамено између животâ по зид. Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ.
Ћипико, Иво - Пауци
Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела. Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.
— с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.
Подзимњи је дан. Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце. По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке.
Његова нарав подаје се времену. И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени
Псоваће, ма ча ми је већ брига!... Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к'о
— Не знам ја. Нимају потрибу од човика. Јема их па не мисле друго него за јиће и спање. Млака им је крв. А мени је никако потриба да ми човик заповида ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Потом се окрену и рече да му је потребна млака вода. Кирча изађе из просторије, а калуђер поче да вади из бисага осушене листове неког биља које нисам препознала,
Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда. Све је постало мокро и гњило. Спопао ме је дремеж. Дремам и у ходу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњеви
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А по могућству имале бити и жене млака срца, да би се сачувале од много човечних и националних реакција према разним „народностима” великог царства, и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе
То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса навираше уз гутљај млака даха, И већ је утицало у мене оно што беше само високо, Као океана део, продором првим краха, Али што унеће, у средину
Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само још корача у даљину благ Тај стас, који ће негде морати да