Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим синуше пред очима њеним читави колутови звезда, плавих, љубичастих и жутих, и прелише је ванредне млаке воде, над којима су текла и небеса.
Милићевић, Вук - Беспуће
А он тражи има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ти се то тек онако, с оним дубоким срећним уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си такао тврде прсте цуре жетелице. А откуд би све то ишло и слатко било без камарата?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Спавачи, одасвуд, хрчу кроз отворене прозоре, А кухиње су празне, млаке, неме. Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја волим ту песму безбројних
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дјед је са својим пријатељима сједио пред читаоницом — остао сам сâм с дадиљом у кући по којој су већ поплутале модре млаке сутона.
Падала је на наша погрбљена плећа ослоњена о млаке црљенкасте зидине тријема као топли пурпурни покров. Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад су изашли из конобе, још је дан био мутан, али није падало. По путевима усталиле се млаке, а низбрдицом вода дере. Са кровова капље, рекао би киши.
Мени је мало млаке, осољене воде храна за цио дан. — Долијаћеш и ти! — озуби се на њ нека грбуља, пролазећи мимо њ. — Долијао сам ја!
Краков, Станислав - КРИЛА
Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме.
Ћипико, Иво - Пауци
—Овако ми је бог дао, па ча ћу? —Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. —Добро вам се и не вилу испод очали. Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. —Јер слабо видим.
Иво попође обалом до на крај моста. Наслони се уза зид и загледа у млаке валове. Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева
На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине. Обрнувши се к'о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже 'се и шкрапавом стазом попође к њојзи...
Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
смрдиш по људској муци и печали, по претераности, по разузданости, него по мирисима чистог задовољства, подмирености и млаке среће.
лицима, ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни ђаво, ко други, од ове млаке моравске воде коју је сунце цели дан грејало, која не расхлађује као она јануарска, него распамећује.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У пазусима лишћа стоји вода као у чашама. А по друму, доста исквареном, барице, и млаке. — Ух, лења равничарска вода! — гунђа у себи госпа Нола бришући се по рукаву од блатњавих капљица.