Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима, донеше неки чудан немир у наше ноге. Шта све нисмо чинили до тада да се спасемо отровне лепоте
Све то хватало га је љигаво млаким пипцима и вукло некуда дубоко, у таму споредних сокака, низ степеништа за послугу оронулих господарских здања — сада
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сав засјењен и заглухнут, опијен млаким јутром, пустих се низ вјетар, добри свемоћни вјетар који је бестрага одувао све жандаре и њихове пријетње.
најприје остадосмо распети између свјетлуцава разбојишта старих справа и алатки и топлог птичјег гргутања негдје под млаким кровом од сива „етернита“. — Голубови! — шану рођак и опет у нама оживје поплашени лепет невидљивих крила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
натерајте их да заједно с вама трче боси по априлској киши, јер после никада, али никада, нећете трчати по млаким локвама боси и млади и луди, видећете — дабогда цркла ако не видите! ГЛАВА ВИИ Како је Ана чабрирала у школи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
– Ал’ где ли страха нестали су трази Под зором бледом и поднебљем млаким? Небеса канда отворише груди. И маса звезда отпоче да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда се снег у кафанском дворишту сасвим отопио. Кошава је једне ноћи побегла са београдских улица, уплашена млаким југом. Ноћу је напустио кафану, побегао поражен, очајан и осрамоћен. Није се ни поздравио са Зором.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кроз поразбијане црквене прозоре шири се тежак, загушљив Мирис од зејтина и тамјана и мијеша се с млаким ракијавим задахом који се диже поврх узаврелог котла. — Дај ми кажи, Мићане!
Ћипико, Иво - Пауци
— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. Па опет сједе и — пише.