Црњански, Милош - Сеобе 2
И Сунце је сад било млако и благо, а земља хладна, али се иза цркава, бастиона, егзерциришта, људских насеља, у тишини која је била настала,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Над њима млитаво платно кафане »Парк« — испред њих млако пиво одликовано на последњој изложби у Бриселу. Утегнут тамним оделом, налик сенци, улицу прелази један старац.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата. Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса. Ма да су одавно сви по кући будни, опет се нико жив не показује нити миче.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У расијаном размишљању изишао је из подручја града, прешао и митницу а да се није сјетио. Хватало се млако прољетно вече, меко и нагњило, по рубовима мало мутно. „Козмополисов“ хубертус постајао је тежак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса”.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Окупили су се овде као гроздови чавки, чекају на ред код Доротеја. Осећам неко млако задовољство што сам здрав и није ми баш непријатно што се они муче са својим балама и чиревима.
Да би колебљива и непостојана мисао могла да опстоји у човеку, да се зачне и почне расти, потребан је мир, оно гњило млако чиљење времена, она тишина што се растаче у стварима.
'“ Гледам напоље кроз уски прозор. Млако подневно сунце отопило је већ снег по крововима и са стреја шљапкају крупне капи. Мутна светлост трепери у барицама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кроз варош се једва могло ићи од силнога народа. Многе избеглице су овде застале. Рањенике су довде донели. Млако, бледуњаво сунце пригрева, а непријатељски аероплани се разлетели као осице.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Магдалена умаче своју босу ногу у облаке наше фосфорне, Као Сузана Рембрантова каже: ”Купатило још није довољно млако!“ Онда казани захукташе јаче.