Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Заправо, Бароница је говорила, а оно нешто што је остало од сетерке покушавало је да режи. У млаком мајском ваздуху чинило се да њихови гласови долазе из воде.
Рашида је ћутала. Држала ме је за руку, гледала према дрвећу којим је била заклоњена њена кућа и ћутала. У млаком, златном ваздуху, мирисном као мед, њена су уста била полуотворена и руменкасто свежа као прве трешње.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
само двориште, улицу, већ и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше. На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Покрај тебе, у сутоне ране, мислио сам на моје Хашане. Можда памтиш моје сузе давне у свиленом предвечерју млаком, када су ме у дворишту школе са подсмијехом назвали сељаком. Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Било ти сретно!... Зацвилише танке зарђале багламице враташца. У раскуштрану траву око гробова у млаком предвечерју падали су чешљугари. XXXИX Синоћ касно настала је у покрајњој соби мала ужурбаност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Вас простор испуни са врућином, димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако да, ко није викао, тешко би издржао.
Ћипико, Иво - Пауци
Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао. А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће. Мјесец нагињаше к западу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па да, све је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако
Изгнаник. Странац. Око мене црне се камене зидине, глатке и сјајне од кише, а иза зидина у млаком задаху зноја и мокраће спавају други. Богдан Три дана по Св.
птића с отвореним халапљивим кљунићима, једино можда црви нису радосни или су то били кратко док су се сунчали на млаком јутарњем сунцу пре него што су нестали у клизавим тамним ждрелима. Видим сваки кутак Саборишта.
није дешавало сем што је кроз воду ронила глад, ронила жеђ, пливала по клобуцима и мехурима пене дрхтавица, лебдела у млаком ваздуху зебња.