Јакшић, Ђура - ПРОЗА
са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике грахорасте очи упадоше у главу, а око слепих очију се преливају у жућкастобледу боју
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ускипе му бујна млађана крв... — Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 12. дек.) СЛАТКА МИСЛИ! Мисли моја слађана А о драгој мојој, Кад на руци млађана Лежаше на мојој, Кад јој срце куцаше Да пробије груди, Кад јој усна муцаше: „Та ево те туди!
Још чу ли ме, остарјела мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из горе хајдука, Та млађана“ — Милун већ не може, Све махове срце већ преоте: „И ево га!“ кликну и корачи, По отури врата пред собоме.
Пролетна ти не дочека дана: Тебе згуби тиха бољезана, Попи лице, попи око драго, Попи тебе, о млађана снаго! О, кад мора те земља да покрива Тако млада, а тако зелена, Зашто копљем по сред срца жива Не чух тебе,
24. У једнога у дућана Очи му се поотеше, Кад ал' једна ту млађана, Па још сама декла беше; Он повика: „Ето леба! Така мени баш и треба!“ 25.
бела леба шеничнога, Носи млада сира меканога, Сира, брате, од своје кравице, Коју ране њезине ручице, Сама га је млађана правила, У качицу сама га ставила. Још је друга ту оклизотина, Како, брате, да је царевина.
Та шта видим, женска глава млада? Шта је, ко је, и шта тражи туна? Ох, мој Боже, та то је Ајкуна! По ограшју млађана се труди, Срце вели: мора бити туди. Де гомиле стоје понајвеће, Тамо млада Ајкуна се креће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и Турцима спеши. Смутња у народу расте, и брига се диже и јаук.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, а камоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!... Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.