Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
на сва прозјабенија спуштајући се и од свакога благопотребнаја узимајући, сав прекрасни божји свет пун је меда и млека, нектара и амвросије”.
Наравоученије „Ништа није свеће ни чистије од овце”; — веле наши Далматинци — „и њејзине брабоњке исцеди човек из млека, пак једе млеко, нити му се гади.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише.
Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож. И кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег, над кантом
гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... Она је музла... Млазеви млека шибају у музлицу... — Шта ти је?!... — Зар мени? — пита она. — Теби, јест!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
и вали Твог огњеног мора и сунчаних река: Ми смо, добра мајко, они што су дали Свагда капљу крви за кап твога млека.
прећи све путеве наше, И огледнути се у дну свију река; Умирућим дати кап из своје чаше, А новорођеним кап отровног млека.
И место млека, крв су сисали, У страдањима твојим дугима. Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
већ просто због тепелука који тако безазлено блисташе, као да је Зајичар процватио, а кроз Књажевац протекла река од млека.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера. — Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну?
Она је волела своје пилиће и гушчиће, и своју Милку коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала крајцаре и сексере у своју лончарску »шпаркасу«.
Давно су стигле из поља краве у село, и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле, и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да
авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле, и домаћице се једна другој хвалиле невероватном количином млека, тако невероватном да ниједна није већ ни веровала.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Изио си една кобасица, тридесет крајцара... Кад си тела да си пали шупу, узио си шафољица сос млека и угасио ватра; два форинта тридесет крајцара. Сос вода си гаси ватра!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
би затим одјахале и наставиле своја бескрајна торокања, о љубави, и љубавним паровима, у Темишвару, уз шољу такозваног млека од бадема. Трифунова жена, међутим, и даље би прелетала препоне и наставила да изазива свакога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
истине сва обећања исламске вере: рај или „џенет“ са његовим хуријама (дивним женама) и са његовим рекама меда и млека.
Већина села су истога типа као и аромунска. Такав је нарочито Галичник. Осим млечних производа (сирева и кисела млека које се целе године држи, јер га метну у бакарне судове, прелију слојем масла и херметички затворе), све друго купују,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
на врховима прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен ватре У три јаме без имена и без млека Хладан ти дах до грла До камена под левом сисом До птице бритве у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
са толико „ох” и „ах” да ми је то већ ишло на нерве, а Весна музичарка, била је све друго само не вила од месечине и млека.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
јабот) — чипка на прсима мушке кошуље цхаудеау (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера шенктиш (нем. Сцхäнктисцх) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће шизматик (гр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
пастира Исаковичевих, који су пред њеним вратима музли овце, док најпосле једне вруће ноћи, када се беше напила топлог млека, те јој би тешко, не прими једног на преноћиште, задививши га својим чарима, тако да се несретник распричао пред
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Породиља би требало да од ових понуда које је добила проба помало, па ће имати млека у изобиљу. Жена која донесе бабине сипа мало воде породиљи у недра и у десни опанак, да јој не би пресушило млеко.
¹ С обзиром на веровање у магијску моћ млека, разумљиво је да се оно често користи у љубавној магији и магијској медицини као моћно лековито средство „од сваке
Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по томе што је веома
Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по томе што је веома развијено и распрострањено ритуално сродство по млеку.
Невеста настоји, стога, да се унапред обезбеди да, када буде родила, има млека у изобиљу. За време пролећног празника Малденци, у неким нашим крајевима, невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење
из Старог колашина где се налази град Јелеч, пију млечну течност која тече са зидина овог града да би имале довољно млека.
што породиља пређе поток или реку, она мора да се напије вода из потока, а затим да мало сипа у недра, па ће имати млека колико јој треба.
⁷ У Црној Гори, жена која нема млека, ваља да „узајми воде у девет Стана и у девет Марија, па нека за девет јутара наште срце пије воде пријед исхода
⁸ Породиље које би хтеле да имају више млека пију воду у којој се налазе разне траве. У Босни, породиље којима не пристиже довољно млека треба да уберу по једну
У Босни, породиље којима не пристиже довољно млека треба да уберу по једну травку са девет међа, затим да од сваке травке помало одсеку, па се томе дода семена од
⁹ Неки обичаји у оквиру „бабина“ такође имају за циљ да породиљи обезбеде довољно млека. Момчило Тешић о томе пише: „Три жене које прве дођу у бабине новорођенчету треба да ставе своје прилоге на буцу
пошто све ту мало постоји, породиља треба да поједе и попије од свега по мало — да би њене дојке имале у изобиљу млека за дете.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА За седам последњих година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за
усхита и без снова, без гејзера и без дуга, без колибара, без пролећних громова и одјека; за седам гладних крава без млека, за седам година без сунца и жара, за охлађених седам вулкана, за седам прашума сухога грања, за погашених седамдесет
Самилости за чобанку која се по оцу не зове, која не зна чије је кости, чијег млека, ни где јој се очински кровови диме, за твог копљаника који слави помајке себарке крсно име.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у подне, пробијајући се кроз припите чиновнике пуштене два сата раније с посла, он ће се изненада сетити тек помуженог млека. Возиће три сата кроз слеђену равницу, све док не избледи брбљање локалног диск-џокеја.
Ту је, опет, воњ трулог сена и амонијака. Понекад ми много недостаје тај мирис. Уместо шиштећег млаза млека из крављег вимена, преда мном већ годинама сикћу отровни напици. Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву.
Додај тај шећер, Ђукићу! А затим, додајемо четири жуманца и два беланца, и толико брашна и млека колико је потребно да се направи тесто мало гушће него што се обично прави за ... за шта? Ти тамо! —...
чврстих грађевина на каменим темељима; дугачке штале, амбаре, летњу кухињу, вајате —дрвене куће за сирење и чување млека, пекару и оборе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Те проклиње која га родила И својим га млеком одојила, Јера отров изашô из млека, — А нигде му, нигде нема лека... Што да чини, како да одане? Да је драгом њезиноме мане?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Биће у реду! Чујеш ли шта ми кажу — биће у реду! Да те је кучка родила, па не би без мајчинога млека остало... Толико немоћна, да се немоћи своје стидим... у дете не смем да погледам од стида...
Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине! Па насећи два-три кромпира! Све то добро промешати, и добро запржити, па
Сањала, као дојим онај ђурђевак, сав мирише на моје млеко. Цео дан ме боли груди. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: То је од млека. Не ваља ти ни то што толико сањаш. ХАСАНАГИНИЦА: Сан је мени овај разговор, и ова кућа, а не оно што сањам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека. Тада ће да рече онај сељанин: — А бе, домаћине, какав је онај човек што тамо поједе онолико млека?
Тада ће да рече онај сељанин: — А бе, домаћине, какав је онај човек што тамо поједе онолико млека? — Па то је наш татко! — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш?
— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: А шта је боља намера од краве? Бар ова даје млека. ДОКТОР: На уголу. ШАЉИВАЦ: На чешалу. ДОКТОР: Опет чауш изврће.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ставили бисмо у торбу два велика сендвича са саламом и сиром, и термос пун млека за мене, па бисмо се отиснули чак до горњег шпица Аде, где бисмо глуварили све до мрака.
бих излудела, не бих имала с ким да изменим мисли, не би имао ко да ме тако, тако паметно гледа — још једну шољу млека, Чарли? О! Чарли — како то звучи ирски! (Одломак из љубавног писма наше јунакиње Војнику Мишелину, В. П. 313). „...
Пошто је био штедљив и марљив, тај човек је имао у својој кући чак и птичјег млека. Само једна ствар загорчавала му је живот: није имао телефон! Предавао је молбе једну за другом, али све без успеха!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А мисли где су, шта су осећања? Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте? Зар тимор-ружу изгоним у брања, у пашу меда, да процвили лира: Дивизме мисле уместо Пастира?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека. Шта ли ће Балкан да уздари ратове ил фреску?
васељен Расподела (у Богородици Љевишкој) Један кабао вина и кабао пун соли раздели кад је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што просе сваком ко залута да се
праву а воли оне који неће да се сахране да претвори у мумије но више се брине за мајке и остале установе пуне млека и за лишће што живи од хлорофила морамо хвалити све храниоце сад кад вече нуди своје румене тањире и од зрелине
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
шум или мали талас који настаје кад се гази по води; 2. млаз (обично млека); 3. бот. типац буздован - средњовековно оружје, топуз; у почетку је то била чворната тољага, токмак, а касније
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: И како си могла онаквог човека да вараш? СИМКА: Онаквог човека! ГИНА: Само што ниси имала птичјега млека! СИМКА: Свега сам имала! И све ми је смрдело на официрску чоју и чизме! ГИНА: Нападам ове белосветске курве...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту, ту бих, у овом животу, да ме облије слап свих дивота чулних, као пад мирисног млека. А, чини ми се, једна једина, таква, блиста кап, над песком пустиња, и тла, над земљом, далека. Заиста, зрак сам само?
Новине су јаукале за дечицом која ће умирати без млека, а левичари су одговарали да је томе крива буржоазија, и малициозно подсећали да су и француска деца умирала.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други. Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао
— Све што краве од љубави желе Јесте једно мало, слатко теле: Чим се роди тада из менека Потече у свет река млека. Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан!
јесте чист идеалиста: Она даје, и лети и зими, Више нег што теле зна да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није Човечанство за доручак пије.
У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА У брдима тече река. У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека. Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
мачки дадох, Мачка мени маче даде, Ја маче пласту дадох, Пласт мени сена даде, Ја сена крави дадох, Крава мени млека даде, Ја млека старцу дадох, Старац мени штап даде, Те истерах врапца Пипца из бобца. 8.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
носила кући, она где би год видела рупицу на путу, одмах би рекла: „Овде мора бити кака бубица,” пак би јој усула млека.
Одмах кажу кувару, да извади млека, а она девојка у мишјој кожи стане га молити да она удроби. „Иди без трага!“ продере се он на њу, „да упадне каква
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене дојке и подрхтавају, да се откину као најкрупније капи млека, и он губи свест у паћеничком уживању, које Дуго, дуго траје.
Вршак и његово смеђе дно, од струјања, чинило јој се — млека, најежили се ситним бобицама, сличним семену дивље метле.
Рекли су му да је Ђорђе једне вечери разбио гусле и бацио их на ђубриште пред стајом. Поред њега, с ведрицом млека, погнуте главе, прође Симка. Окрену се за њом. Сада би морала бити радосна. Тако су погнути они са срцем неверничким.
Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека. Долина између два венца, прорезана мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице прстију
Не бој се. Ово неће дуго. дај ми само сузу воде. Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто?
Неколико кутија конзервираног млека што их је добио у Љум Кули од управника болнице, свога познаника, и у замену за цигарете, биле су још једина храна с
— Еј, море, шта ме гледаш? Млека! — Млека нема, господине мајоре. — Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш?
— Еј, море, шта ме гледаш? Млека! — Млека нема, господине мајоре. — Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“...
— Еј, море, шта ме гледаш? Млека! — Млека нема, господине мајоре. — Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије!
— Еј, море, шта ме гледаш? Млека! — Млека нема, господине мајоре. — Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије!
— Млека! — А... а... а нема млека; а... господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије! Четири кутије конзервираног млека што сам ти дао на чување?! — А... а... „Ружа“...
господине мајоре. — Шта кажеш? — Појела „Ружа“... — Млека, сунце ти божије! Четири кутије конзервираног млека што сам ти дао на чување?! — А... а... „Ружа“... — Где се научи да лажеш, милијарду ти Богова.. — Ја... у...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека. Тада ће да рече онај сељанин: — А бе, домаћине, какав је онај човек што тамо поједе онолико млеко?
— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Објаснио сам им да се такав хлеб прави од најфинијег белог пшеничног брашна уз додатак млека и сала. Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво посматрао како то ради моја мајка.
младих кукурузних клипова, а пашњаци поред њих били су пуни стада оваца набреклих вимена која су обећавала обиље млека, масла и сира, какво је Идвор ретко видео.
да им се одржи свежина; младе кукурузне клипове убране касно поподне и испечене увече на ватри; врхње са овчијег млека помуженог дан раније. Све су то биле слатке и укусне ствари.
Ћипико, Иво - Приповетке
У повратку из цркве, пролазећи поред оделите фратарске кухиње, бунио би га мирис хлеба, каве и топлог млека. Бледио је и дрхтао од надражења. Да му је да се сит наједе!
пролазећи поред фратарске кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла млека и однесе неколико комада колача. Бојао се и стидео свога дела, и одлучио да никада више то урадити неће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА: Ах, мајко, хајд’! Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова. СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.
Зар за маћехом Што и сад јоште не зна прежалит Збрчканих дојка суве изворе? А да је онда млека имала, Док ти је непца танка кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке обадве, На своје груди злобно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из свога сандука извадио је четири кутије конзервираног млека. Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине. Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
српски брат и сека Сад песму пева, грлом милогласним А лицем ведрим и погледом јасним, — Тад осећам сласт мајчинога млека. И верујем да с' само у сто лета Из пепела свог рађа феникс птица, Па сама собом да развија крила.
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него
А што другда по навади На балу се тко нахлади, Том је лако наћи лека: Два-три кабла козјег млека, Два-три лонца пијавица, Две-три кесе двопетица, Две-три вреће крампељ-те, Два-три лета топлице, Па се не бој
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога млека храном питомом Планинског сина стиша желудац. МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити?
— О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере! Мајчиног млека вечна поруга! Очинци гадни цркве Христове! Одметници и бунтовници! Братоубице, убице части!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425). Ако крава изгуби млеко, онда јој се в.
ПИін. НХ, 24, 61: [дуо генера вітіціѕ] Иацтіѕ убертатем фаціунт < =[две врсте шибљике] утичу на обиле млека>, и Фехрле, о. с., 143). В.
Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).
3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).
(СЕЗ, 13, 1909, 338). 3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167). »Зова ти на огњишту никнула« (клетва), Караџић, 1, 1899, 97. О зови упор. Е.
КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ). Кошутица. Лек жени »од млека« (млад корен к. треба јести кроз 40 дана наште срце, ГЗМ, 20, 1908, 345). Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57).
машћу по лицу и рукама (ГЗМ, 6, 370; Софрић, 146). Које жене немају млека, нека пију теј од л., липиног и врбовог корена (ЗНЖОЈС, 15, 128). Л.
Теј од л., лесковог и врбовог корена даје се жени која нема довољно млека (ЗНЖОЈС, 15, 128). Нарочито је добар за лек л. цвет убран у Међудневице (СЕЗ, 13, 437).
На бачијама, пред општу мужу, чине се разне враџбине да би овце дале што више млека; поред осталог, запајају се водом у којој је преноћила м. (СЕЗ, 19, 324).
уједа зелембаћа, од чега иначе не помаже ништа, једино може помоћи девојачко млеко (дакле, нема помоћи, јер девојачког млека нема — то је типични αδύνατον ‹= оно што не може бити› у приповеткама, в. СЕЗ, 41, № 78) или м. (Беговић, 241).
Корен скуван у козјем млеку од грознице (иб., 341). Облог од р. и киселог млека употребљује се као лек од црвеног ветра (СЕЗ, 16, 427), изгоретине (иб., 429), чира (СЕЗ, 19, 224). Р.
У народној медицини има ц. л. угледно место. Он се даје породиљи, да би имала млека (свуда); нарочито дејство има ако га породиља поједе на прагу (СЕЗ, 40, 108).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Измишљала сам помаде од многих састојака: од павлаке кобиљег млека, којој сам додавала разне мирисе: босиљак, метвицу, ђурђевак, цвет руже, јоргован.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Неда Жарко млека, Треба за себека!
Неда Жарко млека, Треба за себека! ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И Тоша, добри Тоша, кажу да је о том причао: „Онда, овај, моја Нола к'о да је заљубљена.” Увече попије само теглу млека, и у девет сати спава. А сутра, с петловима на ноге.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па добро, докторе, требуј онда за њих млека! — добаци Лука. Лекар се нађе увређен. — Ја констатујем само узрок, господине „кипислцауф“!
Место успаванке слушало је прасак пушака, место млека и топле хране задовољавало се корицама хлеба које су преостале од умрлих војника.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.
Најпре једно огромно стадо; хиљаде и хиљаде оваца, Клатећи вруће, набијене мешине млека За њима јагњад омађијана И овнови, у истом ритму, мужјаштва и своја звона.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека. Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда!
Падали су ми на образе и будили ме зором. — То сам те ја будила! — осмехну се Принцеза и попи чашу млека, а дечак помисли: »Гле, зар и принцезе пију млеко?« — Како си знала за мене? — Ветрови су ми рекли?
На столу, посутом мрвама хлеба, стајала су два испражњена тањира, две испијене чаше млека, а на самој ивици кревета спавао је дечак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та, право да јоште славније су саме сисе њене пуне с млеком, и колико јој је капљи кад из сиса узалуд откануло млека, толико горе има уједно скупљених звездица...
Јерно овим ваљаде за потребу млека и слатке варенике давати; просто и по светски учити их, којино јоште детињску ћуд и памет проводе и слабомоштни су,
А дијете, што зна има ли што млека, нејма ли ништа, хеле, оно сиса и вуче са студени му устанци разгрева гмеждећи виме.
И опет штогод повише поизвуче себи млека. Матери је то за муку тужно, што јој дијете гмежди повлачећи узалуд празну сису, али што да чини?
Све редом пробрцне се ка од млека сурутка. КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости?